Delo

1 (30 Д Е .1 0 Павл.Бони осталих група дају сведоџбу, и ако не у то.шко.ј мерп, као год и напред поменути о великом напретку, који је Руснја учипнла на свим по.Бпма. У колико је сиромашна и без вредности изложба за народно образовање и здрачље. у толпко је богатија изложба домаКе чндустрије, која с<“. следујући стонама вековних траднција и радсћн данас с бољим утенснлијама и алатнма, сионтаио развпјала и без вгадине помоћи. Нанротпв у гисак добивен с аољоаривредне изложбе нрилично је лош. Само нзложба северннх губеЈшнја, у којнма Немци жнве н шећерна ипдустрија југо-занадних губернија нриказу.ју се европски. Интересна је пзложба шеКерне индустрије. јер пеке циФрс спсцијално иадају јако у очи: 1882—83. г. бнла .је иродукцнја шећера 17 п но мил. иудова а 1894—95. г. 32 и по мпл. нудова, дакле скбро се удвоггручила. Из ово мало дата може се нзвућн иоука, да је данас Русија моћан конкуренат евЈншској индустрпјн. Како ли ће ово гек онда бнти, када се народ од сто мплиона пробудп из своје летаргнје, кад се дани одмора сведу на 52 недељна дана (јер сад пма 1<>2 које црквених које народних празника, дана рођења н смрти царева н т. д.), кад алкохола нестане п радна се снага удесетостручи? Тада неће притискиватп само Кврону пољонривредна н индустрпска продукција ове земље, нсго ће цео нсток битн иодложан руској нидустрији и трговпнн. Онда ће и цпљевн садањс руске трговинске политико бити нотпуно постигнутн.