Delo

162 Д Е Л О \ 1и нигдо овај метод у друштвеннм наукама ннје дошао до толнне нримене као у Крнминалној Антропологијн, нарочнго после радова у н»ој 1’;,ла< Деснниа. Лакасања и Тарда у Француској; Ломброза, Ферија, ГароФала и другова им уИталијн; Дриља у Русији; Макдоналда у Инглеској: ,|,он ,1иста и Куреле у Немачкој н многих других, но свнма просвећеннм лемљама. Нн место сувоиарннх одредаба казненог законика н њихове шаблонске ирнмене на сличне случајеве данашња наука проучава на првом месту ллочннца као таквог и то у свпма правцима, најпре као јединку е органским н нснхнчким особинама, а ла тим као члана друштва и као пронзвод овога. Ова два нута се нриродно укрштају, и поједини ппсцн ннсу још дошли до потпуног сноразума о томе: коме од њнх два да се уст\пп црвенство, — јер докле Ломброзо, а с њнме п цела италијапска школа. обраћају нарочиту пажњу на проучавање индпвндуалних особина, р)т.!е Лакасањ н Тард н готово цела Француска школа полажу много нарочнто на друштвену средину и на њено нроучавање. Па ипак нитп Пга_ лијанн оскудевају у радовима, у којима је улет на првом мсст\ друштвенп елеменат на око (в. Феријеву Криминалну Социологију н ГароФалову Криминологију). нитн '1'раицулима недостају списи. у којима се ироучава кривчева личност (в. нарочнто Кореовог Злочинца). Али је н тада ннак впдна раллпка у методу иосматрања, н њу ћете лако уочитн. ако с једне стране улмете илв])СНо дело Аи1)гу-('П(>, Та соп^а^оп с!и теигГге (друго плдање 181*4.) а с друге пе мање занпмљнву н поучну сгудпју Шииија Сглеле Ка (о11а с1еИпдиеп1е, аћнИо (И р81со1о^а соИеИма (181*1. друго илдање 1895. Француски превод год. 1892. под паслмвом Ка (оп1е спттеИе). Пталијански ппсац .је, другојаче но што то раде Францули, пренео на гомиле метод проучавања нојединаца, п у томе је оригпналност његовог рада. Овпм је нзалваг ч-ранцускн фнлософ н публицнста Тард, те је написао једну ла другом о овом предмету две студпје: КоиГез е1 8ес1е§ аи рогапГ <1е 1'ие сггтте1 н ЈСе сггте Иез ('оиЈез, (п. ТагАе О. Еззагз е! Ме1ап§ез «ост1о§И1ие8 181*5., стр. I—59 п 61—101. као н његове ЕГибез репа1ез е! зос1а1ез. 1894.) од којпх је последња служпла ла подлогу претресању овог предмета на трећем међунаЈИЈДНом конгресу ла Крпмнналну Антропологију (Г.рисел 1892.). Тпм путем је иокушано да се од — да је тако назовем — индивидуалне пспхологпје створи друшгвена, али до сад, као што се внди, још с огранпченнм кругом, иошто су улнмане у рачун готово нскључиво злочиначке гомиле. Јсдан од новијих н напреднијих Француских писаца, којн је ил ириродппх ирешао ноступно у друштвене науке, који је нознат нарочито по сво.јп.м многим научннм путопнснма, но кога .је новрх свега иодпгло на глас дело му ТУ ћопше с1 1ез 80с!61е8,1екг8 оггугпез е1 1еиг ћгАогге (\ две књиге) иокушао је да круг тога ироучарања прошпрн и ]>астегне још дал.е, об\хвативши гомнле у опшге и давши нам тако делце. *»о.је је пред нама у преводу г. 'Живановнћа. Овај Ле Бонов иосао је још \пск далеко од тога да буде п покушај ла Другитвену Психологију. ка-