Delo

318 ДИДО .. . . . нике; зна се међу тим, да је Русија најзаклетији напрпјатељ Турске. И што више Русија на томе настојава, у толико више код Турака се укорењује мнење, да је то нешто зло и наопако за Турску, јер иначезашто би Руси толико настојавали. Да дођу до ових оваквих реФлексија не ве]>ујем да су Турци сами кадри били. Мора бити, да је ту нешто умешан и прст оног „великог турског пријатеља“ до 1878. године (док не ишчезе Тншар са карте турских посаобнна); Турци, бар колико их видим, нпсу т стању тако далеко дадоспу (проклета мастика!) са својим размишљањима ц расуђивањима. Они се сад размећу са туђим мишљењем. И ма да .је Ппглеска покушала узети, својим подвалама, на себе улогу заштитника хришћанства у Турској, а Русија, бранећи своје интересе од њеног насртаја, дабрани ибоног човека“ и одбранила га лане тако, да му се доста нродужио жнвот, ипак Турци Москову не верују, а што му не верују дипломатесу криве, који нм из својих себичних рачуна џарају у стару рану и представљају Руса као заклетог неиријатеља мухамеданства, потпаљују османлнјску мржњу према Москову. Мржња, помешана са сумњом и доста великом бојажњу од северног колоса, то све укупно нешто је страшно, чије су природне последице одлучност, па куд пукло да пукло. Од реФорама Османлијама, по њнхову схватању , ирети опасност: крње се њнхова вековна права, нарушава се њихово госиодство, јер се дојучерања раја изједначава са њнма; а за реФОрме заузеле су се све силе, а нарочито Русија, Француска н Инглеска. Немачка, Аустро-Угарска и Италија ћуте, али ко се на њих може поуздати, ношто су п то хришћанске државе, заклети душмани мухамеданства. Зло на једну, а горе на другу страну. Очајно стање, којс их кињи, навело их јс на отворене претње , ко.је се по великим варошима и где нма странаца и њиховнх консула толико и не чују, али ио варошима и селнма оне су сталне и обнављају се свакодневно. Хрншћанп и иначе не смеју ни беле да извежу о реФормама, а још кад чују и претње, онда тим горе , јер су нретње остварљиве, то знају и њнховн аутори, а најбоље пак онн, којима су оне упућене. Дакле с једне стране што та ствар нотнче од Москова, баш од њега; а с друге стране, што руши господсгво петстолетних госнодара над рајом — то и много што шта норед тога је учинило, да ми врло равнодушно очекујемо реФорме. •Тер на нослетку и шта су те тако славие и жељене реФорме ?! питам ја оне, који се за њих толико интересују. Па баш да се часком забавим на њпх, па макар и трчећи. Према ирописним реФормама, јавна безбедност јеу рукама жандарама, састављених нз извесног дела мухамеданаца (већинс) и нешто мало хришћана. Који јс тај хришћанин, који ће, онтерећен децом, ићи да служи турску пласт на вересију, па не само то него да нриматек четвргу илату. кад он са мотиком може н више да заради ?! У Солуну и Битољу, као п Јањнни биће их. јер ће се паћи Грка, који умеју себн прнбавитн издржавање, као што је то у крви њиховој нацији. Али како ће бити другде? Па хајде баш и да метнемо ту иретпоставку лта страну, а узмимо ово