Delo

ПИСМО ИЗ 'ГУРСКЕ 319 друго. Полицајци ће битн Турцн. Они ће командовати, а потчињенн ће морати елушати, иначе тешко њнма! Осем што ће бити лншени плата, још ће бити здостављаии онако, како су то већ Турци ад Грка научили. Према прописапим реФормама норед валије (генералног губернатора) п мутесарифа (губернатора) бнће по један моавин (номоћник), којн ће се бавити н обраћати нажњу на хришћанско стаповпиштво н који ће прнсуствовати седницама вилајетског, односно санџачког савета (меџлнса). 11о закључку седнице има се потнисати њсн нротокол. Он налазн да је пека ствар решева протнву ннтереса храшћана п. као човек савестан а не амишан и зевзек, као што је Пандуров у Скопљу, Крестовић у Бнтољу итд.), неће да потпише протокол. Редак ће битн тај , којн ће нмати јуначко срце то да учини, јер — зар је тешко у Турској створиги некоме кривицу (види последњн нроцсс у Скопљу односно оне крне платна). Тн моавинн не смеју радитн мнмо решење меџлиса, а нарочито њнхових претпостављених валија, односно мутесариФа. Илн морају аминати , илн битн сенсали за нечији рачун. Према прописаним реФормама по вилајетима постоје судски инсиектори, чиј је задатак да мотре на тачно п брзо отправљање судских послова. Ти су инспектори већ иостављени, и разишли суседанзврше своје задатке. Да , али до овога часа, кад пишем ове редове, према ономе шго сам читао у цариградским листовима, онн су добили неколнко порука од Великог Везира да похитају са својим пословнма. Значи, да се они сами пеће сетити своје дужности, но је Велпки Везнр приморан да их с времеиа на време опомиње, јер би иначе била батал посла. И кад сам овај Факт навео, је ли потребно да ишта даље рекнем о тим чудним инспекторима? — Ово је до душе врло интересантан предмет, о коме би се имало шта писати и из чијег би описа правницп нзвели закључак о томе какво је правосуђе у овој добросрсћној земљи: али мн за сада обнм и краткоћа времена ие допуштају да пх са тим ингересантним стварима послужим. Ако ми уредииштво одличнога ЂДела“ донусти коју козерију о стварима одовуд гледаћу, да се н у том погледу одужпм. Односно ових ствари остајем за сада, дакле, на тачци: вонросителна (?) Нрема прописаним реФормама по вилајетима установљени су адмипистративпи инспектори. Ови су се разишли и прегледали су радове разних мутесариФа, кајмакама, мудира, а иарочито санд’к-емина (благајника) н пашлн су огромне злоупотребе. Судећн само но ономе, што је објављепо преко повина, сваки десети злоунотребио је свој положај. То је јавно. А тајно? — То је тек оно па шта би требало застати, а што би било врло ингересно. Јер дотични адмипистратнвни чиновиицн знали су кога могу, а кога ли пак не могу повућн на одговор за злоупотребе. Они су се, пре него шго су ношли у инспекцију, снабдели са „родословијем“ сваког чиновника, чији су рад ишли да ннспекцијонншу, да ие би случајно где год „загазили* у мутне воде, н тек опда су иошли па пут. Да су опи збиља хтели бити праведнн, списак би сасвим друкчији био. — И овде бих имао још много што-шта додаги, али, поред горњих разлога,