Delo

3 22 Д Е Л 0 огуглали слушајући о тим реФормама: вндели смо их, ево, и прописане, а видели смо и ствари, које нам јасно и разговетно проричу да Ке и оче, као и све друге до сада, остати прописане, бива, мртво слово на хартији. ГПто да вас, доказујући вам основаност овога мишљења, вортам ио прошлости, кад вам, тако рећи, јучерањим Фактима могу то посведочити. Султан је, да би .испитао1* стање у јевропсксм областима своје даревине и лприиремио“ земљиште за реФорме, изаслао нам амо једног свог мухабинџију (сћашћекп) Хаки бега, с још једним вишим чиновником са Пабалије (Високе Порте). Онп су, божем, имали да буду главни инспектори, на оспову чијег би се извештаја саставио план за реФорме у главном, а носле су имале следоватп друге инспекције за поједине гране, као инспектори за правосуђе, за администрадију, за Фипансије, за просвету и томе подобно. Извештај главннх инснектора имао је да означи, шта верни поданиди пресветлога падишаха у оаште потребују; извештаји стручннх ннспектора имали су да означе, а имају и сад, шта они у аојединостима потребују. Иохнтало се са постављањем моавина, да хришћанско становништво добије, к’о бајаги, прилике, да искаже шта нотребује. На те извештаје очекивало се, говорио је Велнки Везир, н нрема њима ће се установити основида за реФорме. Ти су извештаји стигли и већ се на њима нахватало два прста нрашине у царско здравље и у здравље његових везира, његовнх већила н остале крупне и ситне госпопггине. То је главно. А у иоједииостима, како су т. ј. тн инспектори врпјилн сиоју мисију, н они главни и они по струкама, ннје без интереса да чујетс. Опуномоћеник и нарочити изасланик султанов Хаки бег, са својнм другом са Бабалнје, пошли су одавде и отншли у Дренопољ и тамо се задржали иеколико дана као гости дренопољског валије. Вративши се отуд кроз Цариград, бнли су у Солуну, Битољу, Скопљу, Скадру и Јањини. Свуда су бивали валијски гости н нроводили су време но гозбама и таквнм работама. Нити су што стварно извпделн, иити пак исинтали; нослали су извештаје према подадима, које су добили од валија н завршили су своје мисије. Тако су ирохујали кроз вилајете главни инсиектори, чији је извеиггај гребао да послужи за основицу: шта у опште народу треба. Али то је ведика госноштина, на се томе не треба ни чудити. Куд ће оиа да се мупа по паланкама, да долази у додир са ситпежом, као што су мутесариФН, кајмаками и такпа боранпја. Они у разгледалн како ,је по дентровима; остало прннадлежи другима. Можда су добили такве инструкције у Цариграду. Они прођоше тако и ношто обмануше наде, очекпвали су се они испод њих. Размилеше се судски инсиектори, Фпнансијски и т. д. Свуда но главннм варошнма они дођоше, али не иосетише места где лична безбедност не цвета. Онде, где би се могла наћи маса злоупотреба, где би се могло чути чудеса жалаба н саслушати силество молаба, ту та господа, којима је новерен тако племенит задатак, и не дођоше. Онн су ншли само