Delo

326 Д Е Л 0 довољно нажње, ипак су му закључци такви , да о њима треба водити рачупа. Нроналазак, о ком је реч, пе треба никако нриппсати случају ; он је избио на јавност после дугог рада, рађеног у тој намери. Ослањајући се на хипотезу, која нретпоставља да су сундска острва колевка човечанства, Бићо1з је дошао на мисао, да ће се тамо моратп наћи трагови негдашњег претка човекова. Свога РНћесапЊгориз-а, коме он ове кости приписује, изводи из једне од врста антропоидних и као највероватнија врста, која би могла дати постанак представнику прелазног облика, чннп му се род Ну1оћа*ез (гнбон). БићоГз је 1894. г. своја нроматрања н закључке предао јавности, иа како је од тада ово питање до сада озбиљније нретресано . то није без вредности упознатн се и са историјом овог питања V пауци. Прелазећи на тај одељак Мапоиупег на ирвом месту саопштава: како је 3. јануара 1895. г. ноднео детаљан извештај о овоме антрополошком друштву V Паризу, на основу: нацрга. Фотографија и цпФара нз списа Бићо1з-вљева. Ово је у главном садржппа тога извештаја: Није нзвесно да делови костура. које је нашао 1)ићо1з, прннадају једној инднвидуи, но могућно је. јер је између ових разнолнких делова нема нпкакве пеприродности у анатомском одпосу. Бутњача, по мерењу 1)ићо1з, одговарала бп човечјрј, а но нацрту известночеву одговарала би норасту од 1,657 т. Ова бутњача ио свом индексу трансверзалног пресека кроз средину дијаФизе, показује нам се као кост једног двоношца. Зуб (трећи горњн кутњак) је врло велики, краци су му много размакнути, тако да се не може ни замислити да је ово зуб човечји. С друге опет стране овај зуб се миого разликује н од зуба антропоидних мајмуна својом иовршином, ирема чему би морао ирипадати некој угашеној раси: било аитроноидној, бпло човечјој. Лубања но рачуну 1)ићо1з, са којим се п рачун известиочев слаже, могла би запрематн 900—1000 см.3 Овај канацитет лубањски надмаша са скоро 400 см.3 максимум, који се досад могао наћи код антроиоида. Но с друге стране оист, овај је канацнтет мален, кад сс сравнн са нормалпо развијеном човечјом лубањом, већ ако не бпсмо узелп да је то бнла нека индивидуа веома сићуиша узраста, те да на тај начин добијемо сразмеру између можданог развнћа н тела. Остављајућн па страиу зубе н бутњачу, сама лубања иам казујс : да је нндпвпдуа, којој је припадала морала бнп слабије умно развијена од човека. Лубања са Јаве морала прптпадатн или нормално-развпјеној иидивидуи неке расе, што чинн прелаз °Д антропопда човеку. нли је то лубања ненормалпо развијена човека, г. ј. неког микроцеФала своје расе. II ако је могућно да се овде може имати посла са неком аномалијом, ннак се известиоцу ова случајност чиии невероватном. Доследио овом. ио мишљењу нзвестиочеву, п хппотеза Еид. 1)ићоЈ8, је научно основана.