Delo

НАУЧНа ХРОНИКА 327 Такни су билн закључци 1ј. Мапоиупег-а 1895. г., по са свпм друкчије с.у мислили о овоме у Немачкој и Енглеској : У антрополошком друштву у Берлину третнради су ово пнтањс: Кгапзе, ^УаИеуег, Ушћого, КизсНаи н Хећгтд. Овде су за бутњачу реклн: да је човечја, а за лубању: да је антропондна. У Енглеској опет: Сиптпдћат у Дублнну п ТГ. Титег у Единбургу мисле, да су н лубања и бутњача човечје кости. Ово гледиште дели и Еи(1о1{ МагИп, проФесор универзитета у Цириху. Мапоиупег мисли да ова разноликост у гледиштима долази отуд, што ова лубања има таквих карактера, који би је карактерисали и као лубању мајмунску н као лубању човечју, јер се људске лубање код микроцеФала често прнближују мајмунскима , а лубање у најнесавршенијнх пндивндуа, најннжнх раса, могу бити такве, да доста опомињу на ову Фосплну лубању. Колико је лубања са Јаве интересантна по оиштем изгледу толнко је значајиа и но свом слабом канацитету. Сагигални пли меднјалнн њен свод веома је јако па средини сиуштен. Чело је веома узано и затурено. доњн део чеоне кости, што озго граничи очне дупље, испупчен је и прави неку врсту надстрешка; ово испупчење ирелази све познате размере у врсти човечјој. Бочна пзрастао овог надстрешка је такође значајна и гранпчн велнко удубљење слепоочних костију. Чеони део ,је бочпо спљошгеп због чега цела лубања, гледана озго, има крушкасг облик. Изадњн део темењачип сиљоштен је озго на ниже у доста знатној мерн. Кврга потпљачина је прилично задебљала. Слеиоочне кврге нису тако прнблпжепе сагнталном шву, него се продужују на нпже н позади, те тако образују иаријеталну над-мастоггдну квргу , која се скоро саставља са потнљачином. Мапоиугјег. видевшн да ово, нрема нацрту Г)ибо1§. карактерпше мајмунски изглед, сумњао је с иочетка у истинитост, по доцннје се п сам уверио. На послетку нзгледа, да су нотиљачпна рупа н слушни канал, којпх нема, били смештенн више позадн но у човека. У људн неразвијених а у најнесавршенијнх раса може бнтн појединнх карактера на дубањи, који би опомпњали на особнне ове лубање са Јаве. ПроФ. Титег јс иоказао неколнко таквнх нзузетних лубања, које су сличне овој са Јаве како по свом капацитету тако и по сиољашности свога крова. Ну ова лубања са Јаве у ствари је ннтересантна с тога: што се на њо.ј цалазе скупљене све оне особине, које бн се ипаче тек по неке иа нонекој несавршеној лубањи могле наћи. Лубања људека са капацитетом мањим од 1000 см.3 не би никако могла бптн лубања нормалне нндивидуе него неког ппгмеја, чнје би тело морало биги мадено, много мање но обнчна човека, на да одговара можданој маси. Даље се узима баш п та крајност: да се донустн и та случајност то да се пађе таква не паталошка, него нормална лубања људска, која бн имала све каракгсре оне лубање са Јаве; Мапоиухег мисли, да тпм мн-