Delo

НАУЧНА ХРОНИКЛ 331 прсдак за развиће ума. Већ и у антропоида, гди нредњи удови врше и улогу органа за кретање н пужање, ипак видпмо како они служе и као органп за дохвагање и за друге радње. Кад су ти удови постали ироето да се нзразнмо руке, т. .ј. кад више нису служнли као органи за кретање, онда су и маннпуладије гих удова постале разноврсније. Кожа је тада на прстнма руку иоетала осетљивија и чуло пипања је почело вршити значајну улогу. Чулна опажања су почела постајати јача а ово је несумњиво морало нмати утицаја на јаче иптслектуално развнће. Колико су баш ове пове особнне прстију на руци могле имати утицаја на тежину мозга, тешко ,је прецизно одредити, но да разноврсне радње са прстнма морадоше на то утнцатн не може бнти поговора. Ко зна како значајну улогу код нижих раса врши кретање прстију; коме је познато колпко то кретање може заменити жпви говор. тај не може одрећи ни вредност ових органа но утпцај развића можданог, онда кад су они престали бити органи за кретање. Мапоихпег вели: да је тешко наћн каквог доцнијег, јачег узрока за развиће мождане масе од овога. Газвиће мождане масе морало је пратити и усавршавање снољашњег облика њеног, што је опег морало нмати утицаја на дотеривање облика саме лубање. Ово се у ствари види на овој лубањн с.а Јаве н сва је прилика да је усавршивањс у облику можданом ишло напоредо са његовим иараштајем. Мапоиупег на крају ових својих излагања вели: да кад би се баш тражио један иредставник, којп би одговарао срединн између мајмуна и човека, да би овај пресгавннк са Јаве најбоље одговарао траженим захтевпма. и сматра: да разлике, које постоје између овог представника н човека, само су подуиирачн трансФормистнчком гледишту на иојаву о којој је реч: с тога је мишљења: да ако бн се хтела побити вредност и вероватносг хипотези коју је Бићоћ? изнео, требало би доказати: дајелубања са .Таве један прост монструозитет без икаквог етнолошког значаја, а он је уверења да се го не може доказатп, пошто би се морало доћп н на ту евентуалност: да се овде нма иосла са микроцеФалнјом. Ако ли се одбацц поставка о микроцеФалнји, онда Мапоиупег своди ово иитање на ове две поставке: 1) . У нлноценом добу живела је па Јавн нека прелазна раса, која бп везивала представнике најнижих људских раса са антроиондним мајмунпма; 2) . У нлноценом доб.у живела је једна, двоножна, антроноидна раса. која, по свом можданом развићу, прави ирелаз од најсавршенијих раса ка човеку. Студирање овпх двеју хппотеза са гледншга траисФормнстичког довело бн нас дотле: да расу о којој је реч сматрамо као нредачку расу, у којој зачнњу почецп човечапства. На завршетку Мапоиугјег велн: да, ношто свакојако у решењу овог