Delo

330 Д Е Л 0 такав није се на јсдан нут угасио, него је поступннм усавршавањем жнвећн у разним покољењима, дао вшпе генерадија, једна од друге савршеннјих, до самог прелаза у човека. Разлика опет између њега н човека веома је слаба. тако, да би ланац, што бн их везивао, био веома кратак. Узевши но мишљењу Бићој«, дц је предак РИћесагДћгориз-а гнбон, Мапоиупег развија његов ностанак на овај начнн: ако узмемо неколико Фвла гибона, рецимо: О.х. (д-.у., Сх.г., и ако претпоставимо да се ова носледња врста 6.2. иочеда развијати у иравцу према типу човечјем и, на послетку, прилагодивши се двоножном ходу, постала Р. Е.=Н’: нека се за тим као овакав тип развијала даље и, задобившн нове напредније особине, постала нови тип, рецимо: ћ2, те тако дошла у стање. које би одговарало најннжим расама. Нрема реченом ималн бисмо овакву постуиност: Гибон—х, — Гибон—у, — Гибон—г, — Н° — ( РЕ = Н') —Н2. Овде постоји празнина у иреображају гибона г у Н°. у иреображају овога у Н', због чега је ланац нрекинут. По оваквој претлоставци бн провалија била досга велика, управо била би већа од оне, која би постојала између једног четвороношца н другог, његовог потомка, који бн задржао опште карактере свога претка. .јер би по оваквој претпоставци било јаких промепа не само у морфолошком, него и у физиолошко-псиХО.10ШК0М смислу. За трансФормисте ова нразнина нн у колико није сметња у њихову гледишгу, на нротив, она им служи још само као један аргуменат внше за њихова доказнвања. У трансФормацији, која .је, по горњој претпоставци, ишла лагано, није морало бити јачег скока. Нонајвећи скок бно би онај: где .је једна антроиоидна врста почела стално употребљавати двоножни ход, који је дотле употребљавала оказионално. Па нпак. овај скок није већн од онога. којн постоји између антроиоида н мајмуна четвороножаца. Закључујући ред ових резоновања Мапоиупег вели: да. ако се заиста нримн, да су фоспли са .Гаве кости РИћесаи1ћгориз-а, и ако се узме да је он даљнн иредак човеков, онда, логично, треба наћн непосредног прегка његовог, којп би, но претпоставци, морао бити савршенији од антроиоидннх мајмуна, н који би бно више прилагођен двоножном него ли четвороножном ходу. II ако је нрслаз ка двоножном, сталном ходу могао битн нагао, нпак. морфодошке нромене нису гако брзо напредовале. Многе су генерацнје можда једна другу земењпвале док се дошло до овог савршенства. Млађи, угледајући се па своје родигеље а под утнцајем нриродног одабирања, постајали су савршенпјн у овој особини. Са овим усавршавањем У ходу I!ш.10 .јо и усавршавање костура. II мождапи наЈшштај је морао ићн ноступно напред. Мозак, који је \ РћћесипНп-ориз-а морао битн тежак до 700 гр., иа и ако је бно много лакиш од човечјег, надмашао бн са 300. гр. мозак горилин. > томе што су нредњи удовн, због наступања двоножног хода, ирестали вршитп улогу органа за покретање, Мапоиупег налазн велики на-