Delo

334 Д Е Л 0 тоша, Сдемена и Иванчице, Копаоника и Златибора, Требевића. Триглава и Дурмитора. На овај поздрав Збор је кликнуо: Жнвели гости ! 2. Г. Г. Н. Златарски, пошто је, са неколико топлих речи , захва.1ио Збору на пријатељском и срдачном дочеку и истакао потребу заједничких радова и састанака, говорио је о Формацији Јуре на Западном Балкану, где се баш најбоље потврђује потреба удружења српских и бугарских радника, констатовао је, на основу својих ироматрања. Факт: да је Јура (средњи лијас и малм) много јаче развијен него што је то до сад било представљено у његовим и сгранпм радовима и геолошким картама и изнео је на крају свога говора, да цела Тудпна геолошка карта кнежевине Бугарске има да претрпи знатне иромене, према већ досадашњим радовнма домаћих геолога. — ПроФ. ЖујовиК. наиоменув да се резултати проучавања до којих је Златарски дошао подударају сапроматрањима чпњенпм по Србији, захвали Злагарском у пме Збора на говору у коме је изнео тако интересна проматрања из Геологнје Бугарске. Указује на изједначење резултата како у погледу стварном, тако иупогледу начина којим се до њих дошло. Најзад спомпње да је Тулина геолошка карта н код нас нретрпела већ знатне измене. 3. Д-р Коста ЈовановиК изнео је резултате својих хемијских анализа молибденита из Црнајке и барита и златоносног тетраедрита у кварциту из Мале Јасикове. 4. В. Прљевић саопштава своје анализе гвоздених и оловних руда нз Подриња, од Брзе Паланке и Жидиља. 5. Д-р Св. А. Радовановић износи своја проматрања о температури воде из разних дубина, која је чпнио приликом бушења артеских бунара у околипи Младеновца. Иоказао је како температура у овом крају брже расте с дубином (просечно на сваких 11.23 м. дубпне за 1°) и да у врло блиским размацима варира, и тиме, и нз наших крајева, дао један прилог више нротив обичног узимања (да растење топлоте бива за 1° на сваки 33 м.) и показао да пењање не стоји у правилној зависности са дубином. Бушења је чинно на 5 места. Скрећући нажњу Збора на слојеве лигнита, на које је наилазио у извесним дубинама, наводи да би узрок оваквом нењању температуре могао битн у првом реду од хемијскпх процеса, који иаступају од карбонизације угља. ПроФ. Сава Урошевић приказује минерале, које је у овогодншњим екскурзијама сакупио по Србији и то: из Љуте Стране, у атару села Рипња нашао је поред галенита и арсенопирите н церусите. Арсенопнрити су ромбичне лризме са домама. У космајском руднпку у селу Бабама нађен је миметезит. Са Рудника добио је лепе кристале ортокласа у близанцима. Исто тако леие кристале ортокласа сакупиоје из трошпих риолита код Љуте Стране и из риолита у Крстатом Иотоку близу рипањске железннчке станнце. 7. Д]>аг. АнтиК прнказује Збору свој уџбеник мннералогије за учитељску и Вишу Женску Школу, што га је израдио у друштву са г. Ник.