Delo

ДРУШТВЕПА ХРОНИКА 335 Ракибе.н, проФесорем. Говори о количипи и размешгају градива , с обзиром на место (разред) где се тај предмет иредаје и претходну снрему ученика нз потребних помоћних паука. 8. II. С. ПавловиК саопштава Збору да му је иошло за руком, да у конгеријским слојевима крај потока Грабовца у селу Ринњу, из пеких Ме1апорзГ8 шргезба Кгаизз, испере нови Крусипнн род ВадИта, којн је овај аутор првн нут нашао у Маркушевцу близу Загреба. Говорн о разлици која постојн између овога рода и сродног му Веисозга Гуволузкр који дапас живи у Бајкалском Језеру у Азији ц-указује на ноке разлике између својих и Брусиииних маркушевачких облика, наглашавајући да ће се још једном вратити на ову ствар, пошто набави бољег материјала. 9. Ј. М. ЖујовиК, остављајући за другу прилику излагањеЗ својих, овогодпшњнх детаљних ироматрања у Бугарској, извештава о резултатима својих екскурзија у Ајтосу нод Источним Балканом. Истиче особнто то да ннје могао наћи никаквих 1посегапш8-а, што их у туФовпма помињу Хохштетер и Тула, већ да је нашао доста скрамица од калцнта, које су можда ти аугори за шкољке узели. — Д-р Г. Бончев. који је у том крају извео многе екскурзије ради проматрања извесних еруитивних терена, тврди да је и сам запазио много калцпта а фосилс није пашао — Г. Н. Златарски вели да за то место не може ништа тврдитн , али саопштава да је у Заиадној Бугарској виђао вулканске слојеве да се смењују са кретацејским. 10. Ј. М. ЖуЈовиК покреће питање о геолошкој научној терминологији, која бн могла бити зајвдничка нама и Бугарима. 0 овоме је и раније вођен разговор између Златарског и Жујовића, када је Златарски ножелео сазнати п добити све термине. којима се срискн геолози служе. Да би се у томе могло доћи до могуће заједнице, одлучено је да па томе пораде : г. г. Златарски , Жујовић, Ј. Цвијић н Св. А. 1'адовановић. 11. Г. Н. Златарски наномпње Збору, да ће се ндуће године држати интернационални геолошки конгрес у Петрограду. Од тамошњег комитета добилн су познв за учествовање н бугарски н српски геолози, па с тога предлаже, да се са данашњег Геолошког Збора иош.ђо нзјава, да би српски и бугарски геолози заједнички узели учешћа и били присутпи па конгресу. Предлог је нримљеп и умољени су да Златарски заступа бугарске геологе а ,Т. М. Жујовић да буде представпик српског Геолошког Друштва. 0 томе да се нзвестн рускп геолошкн комитет у 11етрограду с папоменом да ће у раду конгреса учествовати н г. д-р Д. Антула читањем своје расправе „о кретацејским Фосилима са Кавказа.“ 12. Жив. Ј. Јуриши! реФерише Збору о наласку плодова п семења од разних биљака нз Сојеница у Рнпчу код Бнхаћа, којнма су се накољци служили. Мсђу нађеним останцпма констатовано је 17 врста дрвећа и 31 врста зељастих биљака, од којнх су сејали парочиго крунник, снтна проја, јечам, боб н сочиво.