Delo

338 Д Е Л 0 младићевој сукобише се дужност и осећање, и Иво се приволи дужности. го своме завету жртвова иајдраже осећање свога срца — своју љубав. Ои се опрашта с Милицом и већ иолази у свег, кад се јавља глас који понравља овако тужан свршетак једне срдачне љубави. Један је човек гледао Ивове муке. Он је видео како Иво пати у души својој, како се вије у процеиу нзмеђу завета и љубави. Само он могао му је помоћн, и помогао му је. То је био Ивов ујак, кнез Ђорђе Јабланић, вице адмирал у миру. Он је добро иознавао и увек волео свога сестрића Ива, с тога је још пређе од своје воље отншао Милици, говорно јој како о њеној вези са Пвом мислн стара Блашићка и замолио је да прекинс све односе с Ивом ради мира и среће његове иородице. Стари се кнез сиоразумео с Милицом боље но што семогао и надати. Милица, као разборита девојка, пристала је не само оставити Иву, него је обрекла кнезу да ће отићи из Дубровника. Таква племенитост скромне девојке п.зненаднла је старога морнара: он је Милицу заволео. Зато је кнез доцнпје иред смрт своје сестре говорио с њом о Иву и његовој љубави, и толнко је утицао на добру мајку Пвову да је од ње добио допуст: да је власган разрешити Ива од завета, ако бн одржање речи задавало бола Ивовој души. У последњем тренутку, пре но што ће отићи иред Госиода, мајка је проговорила од срца. Кад је мајчино срце дошло до речн, опо је говорило без обзира на веру и на сталешку разлику. Мајка је на умору благословила везу двоје младнх, а добри ујак савеспо је извришо норуку драге им нокојнице. Он је казао њену иоследњу жељу онда кад јг требало избавити Ива од иревелике жалостн, а Милицу од не мање туге. Завет је иао н донео срећу ономе ко га је знао држати. Пво п Мнлнца везују свој жпвот у један заједничкн, а њиховој срећи радују се пријатељи Бг. Џпво Ратковић п његова жена, као и стари учптељ Пвов, ноп Јаков. II ово неколико напомена о садржини Завета могу иоказати да је то озбиљпа н језгровита драма из интимног живота једпе угледне породнце дубровачке. Ирва добра особнна Завета јесте та, штоје психолошко цртање савссно, тачно п јасио. Свој великн дар за иосматрање иоказао је Магавуљ толико пута у многобројним ваљаним приповеткама. Он је дакле знао приказати личностн своје драме и нрпродно и верно. А познато је колико тешкоћа има у томе послу н како нма мало драма пашнх које се одликују темељном карактеристнком радннх лица. Личпостн у Завету сииманс су с ирироде, с друштва уметннчки вешто; оие су у психолошком ногледу марљиво оцртане, те су н њихове радње у дрампразумљнве, — н ако неке више, а друге мање. Нисцу .је било најтеже загледати у душу Јелсие Блашићке: у њену се срцу иалазе у борби три врло различна осећања, — иретерана побожиост, аристократска част н љубав према сину. Драматиста се умео вешто корисгнти свпма ногодним приликама да јасно истакне ове главне осооипе карактера госиође Блашићкс. Како .је та личност жпво нацртана п