Delo

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД 389 јасно приказана! Пред вашнм очима стоји дивна слика ионоснте племићке дубровачке, и што је дужс посматрате, све је бо.ве разумете и све се више дивите уметникову рукотвору. Овој слики прилика је тнп властелнна дубровачкога, старога иоморца кнеза Ђорђа Јабланића. То је човек одмерен у ионашању, стадожен као сваки паметан старац, а поносит дубровачким традацијама као иотомак старе породнце, која је била чувена н у знатно доба дубровачке републике. Он је, ио речима самога ипсца, симбол старога Дубровника. Њега испрва чуди како се у Дубровнику може говорити о српској странци и како њу могу заснивати Дубровчани — католици. Али кад виде успех у раду српских родољуба, он нм ириђе и поможе их обилатим прнлогом* У Завету драме важну улогу игра нсиоведаоник старе Блашићке, калуђер Бннченцо. Као пријатељ породице и вешт Језуита, он има много угицаја на стару племићку, Ои мрзи српски покрет, пнше протнв њега одвратнс дописе, удешава да се украде Пвов спнс патриотске садржнне, у ревнивој католичкињи Блашнћки потппрује мржњу против Сриства и све чинн да би се што више заоштрио сукоб између мајке и сина. ■Њему је права супротност честиги свештеник католпчки, пон Јаков, којн се то.1пко узднгао над верским размирицама, да свесрдпо ради за Српство, због чега губн своје ироФесорско место, ама не понушта у борби за свету ствар. Главна личност Завета јесте млађп син Блашићкин, Пво Блашић. То је лпцс значајно не само главпа личност драме, око које се све окреће, него нас он занима личним особинама својим. Тај младп доктор философнје одличан је родољуб, врстан борац за Српство и ват1>еп љубавник, а внше свега ваљан син и добар брат. Нема сумње да је врло тешко извеетн личност с овако различним особинама, па да слика њена буде једноставпа и у свима деловпма јасна. Писац јс и њу уснешно цргао, али што она ннје испала иотпуно осеичена, сасвим пластична, никако није његова крнвица. Иво као симбод новога Дубровннка, као слика идеалнога Србина и човека, нма у свом каракгеру иремного лепих, вредних и занимљивнх особина. те је за његову потпуну слнку мало просгора у једној драми од четири чипа. Она би могла испунитп читав роман, и тек би тада била расветљепа до поједипости. Али ипак, оно што је у тој лнчпости драматско, сукоб пзмеђу љубави и завета, изведено је у драми врло еилно и врло истинито, онако како се само може зажелети да буде у сриској драми. Завршетак трећега чина најбољи је доказ за ово. Много је лакша за обраду лнчност Ивова брата Влаха. Овога безбрижпога, готово детињастога официра, који раскошннм животом ствара много ненрилика н своме дому н своме млађем брагу, Матавуљ јс нацртао са неколико уметннчкнх потеза. Појава његова, разговор његов с Ивом п све његово држање у првим сценама израђено је врло лако и елегантно. Штета је што је пажња пишчева морала скренути доцније на друге вреднпје особе, те је понашањс његово после женндбе н ири крају драме сасвим неразумљиво.