Delo

КРНТИКА II КИНЛИОГРАФИЈА 351 с јасним борама), вериге (тесно), водостаје (место где пода иза поплаве остане), вратник (седло преко којег иде деста ?). Интересно је да се назвање катуч и његове деривације често јавл.ају (катунншге, катуипне, катунска ријека). Има нмена, која би могла врло згодно послужнти као термнни, али им значења нпсу иоуздана. Такви су; брегиња (полица ? уз реку), дужнице (дугс полице на пољу), аречицв (уске терасе на стрмој стени), аолица (узвншина па пољу ?), вратло (дубоки до који сс завршује внсокнм седлом), расаад (седло), иролог (високо седло), ароложац (језсро у нрологу), арибитак (врело, које извнре уз реку, па одмах утиче), аасова (шкрапе на странама), дубочица (дубоки морски затон), дражица (долина паралелна с морском обалом), јазина (дуги затон), разбој (долпнида у пољу), арезид (внсоко седло). Погрешно је обележено зпачење овнм у географској књпжовности пеК познатим речпма: мочила, аојило, растоке, соаот, сугиица, врх. и т. д. (в. Франића). Од Франићевих исправака, које нису тачне и ноказују да се писац пе осврће на досадашњу геограФСку литературу, поменућу ове: бук, грич (не тиче с.е само карста), слааници (добро је речено у чланку Д-р Шеное) увала (не утолеглица у опште, већ одређен облик утолеглице; удубина никако не ваља.) Мислим да су ове остале Франићеве исправке умесне, и од лепнх речп или термина, које је и оп изнео, поменућу ове: бадине, равник, вратник и аогледало. Ј. Ц. Те Вобшзсће РПаигае. Ете Напс1е188!исИе. V оп Бг. Тћео<1огР. 2 и г п п 1 с, У1се-8есге1аг Јги ћозшбсћеп Вигеаи с1ез к. и. к. НешћбЕЈпап2тГп181;епит8. Негаиз^е^ећеп уоп с!ег ћобП18сћеп ћегге^оУ1П18с11еи Еапс1езгеодегип<у. \Утп, 1895. 1т Уег1а§е <1ег ћозтзсћ ћегге^сттзсћеп ^ап(1е8гео•^еги崙. 8°, 34. У Воснн је шљива врло важан нзвозни артикал, заго ћемо се према горњој књизи мало позабавити. Севсро-западни је крај — Посавина — особпго повољап за гајење ове корисне воћке, јер на хладну ноћ с росом долази наизменце тонал дан са сунцем. Кроз кречно земљиште помешано с глином провлачи се вода кроз многобројне цевчице, растварајућн минерале, које ће корење усисатн. Овакве су згодне погодбе допринеле те се у Босни изродио нарочит варијатет шљива — Ргипив ЛотевИса с лепим, крупнпм и врло слатким родом. Зурунић држи да је босанска шљива иорсклом нз прека, судећи по именима — аожегикиње (Славоннја) и бистричанке (место у северној Мађарској). Босанска је шљива, исто тако и наша у Србпји, од скора у новој отацбинн, јер се тек од пре 100 година у већој мери сади. Алн прн свем