Delo

350 Д Е Л 0 особине, која су термини, и у тим се случајевнма могу по специјалној карти изнаћи нови термнни или се стари новим примерима потврднти. Имена на специјалним картама особнто су зато ннтересантна што су у њима сачувани по неки стари термини, који се сада не чују (или можда ретко у ком забаченом крају) у живом говору (на пр. грот, тимор, и т. д.). Они се могу кашго с коришћу оживити. Али скуп.Ђање термина но сиецијалној карти има доста слабих страна, тако да тај пут, једино уиотребљен. нити би дао довољно ннти увек тачних термииа. Међу именима спецнјалних карата превлађују таква, код којпх се осећа, унраво слути да ненгго значе; али врло често није могућно ту слутњу преобратитн ни у прецизно питање, много мање у ма колико поуздан одговор. Осим тога, значења осталих термина ие дају се тачно утврдити по специјалној карти, остављајућп још на страну иримере у којима термин, име специјалне карте, не одговара облику (имена која нмају значење са свим суиротпо облику за који су везана, имена која су првобитно имала једно значење, па су доцннје аналогнјом доведена на друга значења, која кашто изгледају као термини, нмена дата простим случајем или из шале и т. д.) Многи хидрограФски термини не могу се наћи на сиецијалним картама: особито је мало таквнх који су нотребни за средњошколску наставу. .Га сам мњења да се и имена карактернстичних облика не могу без икаквог даљег испитивања усвајати за термине : у опште треба грађу специјалннх карата с највећом пажњом и онрезношћу упогребљавати као грађу за герминологију, и увск тежити да се она вериФикује нли при путовању или терминима којих већ има у литератури. Заго мислим да се имена специјалних карата, као трећи извор за термпнодогију могу с коришћу употребити само у ова три случаја: 1.) као индикације за даља испитивања нмена у смислу термина; 2.) за термине који се сада у живом говору не упогребљују, али се Фосилизовани налазе на специјалним картама, и 3). као нове потврде за термнпе којп су неком од првих метода у главноме утврђени. Носао Д-р Шеное, израђен иа основу сиецијалне карге, више једакле сирова грађа за ову другу врсту географске терминологије, а самопосредно и у неколико и за школску. Али ја мислим да ће он обогатити геограФскн језик са доста леинх речи и да ће мпога од имена навестп етручњаке да их испитају у погледу њихових својстава за термнне : последњем ће нарочито помоћи то шго је Д-р Шеноа некпм именима са две три речи ободежио значење. Штета је што термини нису групнсани по сродности (на пр. хидрограФСки, орограФскн, физиономијски , или још детаљннје). <>ве су речи (са значењнма) најлепше п најпоузданије у чланку д-ра Шенос: »адине (шиљати врхови), брааја (брза река), иловњак (нониква са нловачом у дну), језерница, (земља с језернма), лука (равно ноље уз море и мочварна раван уз море), мртвица (вода без отока), аодбр^е , иробој (место где река пробија косу), слааннца (место у.за слап) уборак (брдо