Delo

КГМТИКЛ П 1М11>ЛПОГГЛФИЈЛ 353 У Брчкој се закључују погодбе за сухе шљине од почетка септембра до краја децембра. Већ се у мају закључују рокови па јесење кампање, и то на метарску центу по избору нли па гарнитуре (гарпитуре се састоје из трп вагона шљнва различне врсте). Цепа се диже до 20. форината за мет. центу. Са сељацима куповина се вршп на товар (120. кгр.). франко врећа, бруто за нето, агенција за експедовање лађа или железница да буде. У трговини су најобичније врсте 70 75, 8<»85, 95:100, 115 125 и меркантилна роба (иреко 120. шљива на кнлограма). Одбнрањем се могу добнтн и већи квалитети (00 05 н 50 55). За повлачење креднга на шљиварском сајму у Брчкој године 1889. основана је штедноннца с основним капиталом од 100.000 Форипата. На сто кнлограма сухнх шљнва илаћа се за иодвоз од Брчке до 1’еке Фор. Г42, до Пеште 96. крајцара, до Њујорка 4'54. Фор. У овој је књижицн за сваку годину иосебно наведено шта је шљиварској трговини сметало, а шта је подизало, па пошто нстн чиниоци и у нашој земљи владају, читалац ће посредно добпти брз п тачан преглед н о нашој производњи. Норед уноредпе табле цена на сајму од годнне 1889.—1894.. додан је н један картограм раснростирања шљива по срезовима. Да бп се знање о неговању п сушењу шљива по рацноналном начину што више у народу раширило, наштампане су поучне књнжице. Тако нсто раздају се сељацпма слике од ова три лептира и њнхових гусеница: РЈепз сга1ае§ј, На81горасћа пеизћла и Б1рагЈ8 сИзраг. где се препоручује начпн утамањивања. Да би се овај корпстап смер што боље постигао. водн се озбиљап падзор, а народу се н справе раздају за хватање тпх штеточиња. До 1889. године северне су земље куповале сухе шљиве искључиво само из Фрапцуске, али од како је Аусгрија нрнмила Францускн начпи класиФиковања п сушења шљпва, њена се производња знатно дигла, гако да у неродннм годннама чак Француска кунује шљиве у Пешти. За ракију н пекмез такође се леп приход збира. Снма ТројановиК Пз Херцегонине, приповеткв Свет. Ћоровића. Издање књмжаре Срет. Ђорђевића. У Београду: штампапо у краљевско српској државној шгампаријм 1896. 1'од. II Ђоровнћ је морао подлећи књижевннчкој бољцп овога века, која је многим пнсцима навезала уз пмс прнличап број натинса а окрњила пројектовану књпжевничку славу. Јанку Беселнновићу много и много иута је то помињато, колико њега ради, толико и његових другова н наследннка. Нн.је нротекло млого времена па добисмо п другу књигу цртица Тхоровићевпх, уз коју сам с<' наканно проговорити две три, тим пре што њена пнсца рачунам у боље ириноведаче.