Delo

з;>4 Д Е .1 0 Једанаест дртица из Хердеговине нпсу нове ни по предмету нд по обради. Кад нх читате, чнпн вам се да сте, ако не то а оно бар тако нешто, читали нли слушали. Или ћете се сетити какве анегдотице из народног жпвота. нли Јанка, илн Вазова, нли Босанске Вале и другог ког књижевног листа. у које би се убројале, да бп сеова збирка додннје појавила, н Сра. Новине, наравно не оних ирнповедака радн, које ао немачком пише Св. Сличност је или у предмету, у личностима или у буди којој њиховој карактерној дртп. у обради пг.д. Кад сам читао . У аохоАв“, одмах сао се сетио прилнчно заборав.Бене цртиде , Каљави оаанци*, из другог плн трећег броја Бос. Виле за 1888. год. Њој је колико се сећам, овај предмет. Старад има сипа госнодина н њему се једног јутра спреми у иоходе; обује оианке, ионесе пар петлића, чини ми се и грожђа, па се дигне у град. Путем се радује, нада и замишља најсрдачнијн дочек. Али га у синовљу дому с нрезрењем дочекују. ругају му се слуге и слушкиње снаха цикне, кад опази на чисту иоду читаве локве каљавих свекрових оианака; код сина нема оних слатких речн које је старац замишљао. Старад прекипи и враћа се. — Код Иоровића, мати нде у походе снпу свећенпку. II она иутем спева на јави о радостима које је тамо чекају, о снахину загрљају. о љубљењу унучади. Ну кад стнже до мете. не могаше одмах вндетн сина, код њега су господа; слушкиња се иодругљнво смешкала, не верујући да је она мати господинова; снаха је дочека хладно; чак јој и унуче не иољуби руке, већ унлашено утече, кад га она зовну Старида, видећп то, враћа се као што је п дошла: преварнле сује наде, па и иоследња: да ће ју син још једпом зовнути. — Кодцртиде Шкврца нашће вам на ум Јанков Стрелац (Смиљевац календар за 1893. годнну); Мајчини Снови иодсећају вас па другу дртиду дстога дисца У сусрет (Освит. ускршњн број за ову год.), п на једну Вазовљеву ирнчицу из Српско Бугарског рата н т. д. н т. д. Номињући, најзад, ове слнчности, нисам ништа лоше мнслио. Све су цртнце занимл.иве, неке баш н лепе; иричање је лако, просто, искрено. Само мн је криво, што се иисад ннје код неких мало дуже задржао те би Један дан тамновања н Све за образ бнлн много леишн, н ако су. и овакви, најлепши у његовој књижиди. Није ми могућно да детаљннје иронратим сваку цртнцу: место тога замолио бих писда, да у трећој књн.зн, где мисли нешто веће напнсатн, ирипазн мало више на обраду, да му та пажња буде управо колнки и патриотизам, ако мисли остати на висинн. да не буде с њнм као п с Јапком. на кога се, чини мп се, у свему угледа. Овде ми 1е згодна прнлнка поменути како се и Јапку чини велнка неиравда. Звани п незвани крнтичари — међу иоследње рачунајте и писда ових редака — навпклн су да ионављају, како је Јанко још давно завршпо своју приповедачку кариеру и да му се од садашњнх радова не може ни један мериги с радовима у ирвој и другој збирди његових слика нз сеоског живота. Ја мислим да није тако. Приличан број последњих радова. слабих по вредностн, учинно је, те се и пеким бољим не признају