Delo

и метну обе руке на рамена Тоскина... Спасавајмо једно, али не упропашћавајмо друго ! — Чуј, сине — рећи ће ага милостиво... Само мене послушај, па је неће ни глава заболети. Веруј Тоски. Знаш како веле наши : Робом икад, гробом никад. Остане ли у селу, пропашће и она и Вошко. Сети се, сине, ЛатиФа. — Па шта да радимо. ага ? — Што буде најбоље. сине. — Говори... Чинићу све што кажеш. — Је ли тако, сине ? — Тако, ага. — Онда чуј шта ћу ти рећи... Рекао сам гКаји, да ћеш се... Ага не доврши, јер у тај мах залупа реза на вратима. Млади кмет истрча из одаје, те право на врата. — Ко је ? — упитаће он. — Ја сам... Отварај брзо ! Жарко познаде глас сироте Милице. коју Бошко беше некада спасао са децом. Овој сиротици беше уступио кућу Михаила Глигоријовића, брата Хаџи-Проданова, где она уз припомоћ његову жив.ваше са својом децом. — Шта је ? — упитаће кмет нестрп.виво. — Не питај, већ отварај — рече жена преплашеним гласом У том Тоска изиђе из одаје. — Говори !. . Шта је ? — упита је поново кмет. — Хајдуци!... Опколили Манојлову кућу... Неће добро бити... У помоћ што пре ! — рече жена испрекиданим гласом. — То је онај зликовац из Чачка ! — рече кмет живо, и пренеражено погледа у агу. — ЛатиФ ! — одговори кратко Тоска. — Колико си повео момака ? — упитаће кмет. — Двојицу. — И моја два .. четворица, ја и ти .. свега шесторица рече Жарко, па излети на двориште и сазва момке. * * * Шест оружаних људи изиђоше на улицу и распоредише се. Ага, са још двојицом, има^аше да заузме вратнице, а Жарко, са осталима, оде побочном улицом, заобиђе две-три кућо у