Delo

1Б Е Л Е XXX К Е ДРУШТВА Српска Књпжевна Задруга. — Српска Кн.ижевна Задруга јав.ка својин члановпма, да Ке и у петом колу бити еедам књига, од којих еу већ штампане: Басне Досигија 0брадовиИа II, гЦру>а Певанија Змаја Ј. ЈовановиКа II, Слике из сеоскога живота од Ланка Беселнновића I, Толор од Ста.га/Га од М. ЦветиКа, Бијесни Роландо II и Књша о здрављу превео д-р М. ЈовановиК — Батут, са 55 слика. а доштамнава се Девајтис, роман М. Ро!,евичевне, с пол.скогл нревео II. МанојловнК - Рајко. Как • Ке кн.иге Задругине ове године бити готове до св. Ннколе, потребно је да чланови похитају с уписом, који треба да је ове године још обилатији. Југославенска Академпја. — Филолошко-историјски одсек имао је 11. октобра седницу, у којој је читана расправа д-ра М. Решетара „Бекстпап вгеЈије^а лчјека“. Раснрава Ке се штампати у академијским нубликацијама, а садржај јој се огледа у овом „изводу“, који је саставио сам писац: Да би се могло рсшити питан.е, како је постао наш превод лекцнонара и како се да.ве развнјао, писац пре свега у овој раснрави истражује језиковне особине напш.х најстарнјих приморских лекционара, међу које бројн задарскн лекцнонар из ноловине XV в., Бернардннов од г. 1495. п Ран.ннин, који је преписан год. 1508., ;>ли својнм постањем свакако припадајош XV в. На оенову овог истраживања писац долази до рееултата, да свакн између ових лекционара у главном нриказује јед.1Н у себи једнак говор, те мисли, да је задарскн лекционар нанисан диј:\лектол! далматинских чакаваца негде око Задра, Бернардннов снлетеким, а Раљиннн дубровачкнм, алн донушта, да у сваком од н.их има н појединнх стварн, које су из другога доба или нз другога краја. него ли су бнли задљн преписивачн нојединих рукописа. Него ако н јест сваки од овнх лскционара напнсан једним истнм дијалектом, писац на основу ситних разлика, нарочито у погледу гласова, могао је констатовати, да је сваки од њих саставл.ен од разннх чести. Тако за задарекн лекционар, за који се зна да је писан од трн различите руке, он на темељу разлика у ортограФији налази, да је главна (нрва) рука преиисала све три разлнчите матпце. У Бернардннову лекционару иак нашао је, како је већ проФ. МаретиК слутиог да имају две разне редакције, једна старпј I а друга млађа, од којих се опет свака састоји од три чести, па се ни ове не слажу у језиковном иогледу са свим међу собом, а што је још чудније, тако су поређане, да се редовно измењују по једна чест ирве, а цо Једна друге редакције, Напокон за Рањпнин лекционар писаи мисли, да се на основу језика може тврдити, да је он састављен од три разна елемента, најпре од основнога лекцнонара, који је уДубровнику окренут на дубровачки говор, за тнм од допуна, које су преписане од штамнанога лекцнонара Бернардинова, и у трећем реду још од других допуна, које еу самостално преведене у Дубровнику. Ако се писац у овој расправн и не бави питан.ем, јесу ли и како су овп лекцнонари међу собом везани, опет се већ по овом види — а он то у приступу показује са неколико примера — да су лекцнонари постајали преиисивањем и допуњавањем нрема потребама својега месга н времсна. За овим је нроФ. Маретић поднео своју књижевну обзнану о делу М. Халанскога „Југославенско причање о Крал.евићу Марку у евези с руском народном епиком“; штампаће се у к1*аду“. Евсебије Ферменџнн даје донуне н додатке к својнм већ прнмљеннм Ас1а СгоаИае еес!езЈазИса, који ће се штампатн у „Старинама1*. Од Ферменцина штампаће се у »Старинама* прилог, што но приказује мартирнје наших Фрањеваца за XVI н почетак XVII века. Е. Еазголубко^а извештај о аркпвима у Срему штампаће се такођер у „Старинама“. Бугарско Природња чко Друштво. Ове је године обновљено у Софији бугарско