Delo

Д Е Л 0 356 добро иснало ла руком. Али ћс се наћи и по која неиравндност (на пр. довелсен, испратив и др. н за жепски род и за множину и т. д.) п доста провинцнјалнзама (па стр. 54. има н овака реченнца: „На коњих, што су вукли ова кола, јахало је на сваком аару по један коњанпк.“) — Пајевић ве ће иогрешити ако настави, као што обећава, онисивање свога пута но Руснји. Чист приход ове књиге намењеп је похвалној сврси: Фонду д-ра Ђорђа Натошевића за удове и сирочад учитељску. К. Јаћгђисћ Јег ЈпХегпаИопаХеп Уегегпгдипд /иг иегдГегскепЈе Кес1г(згсГззепзсЈга(Г ипсТ VоШзтгГбсНарвШгге ги ВегИп, уз сарадњу г. г издају РгоП Вг. БетћбН (пз Роштона' и окр. судија Вг. Меуег (из Берлина). Год. II. 1896. ВегИп 1897. 8°. VI. 716. У VII књизн Дела (стр. 140.) ми смо у кратко ириказали ирву половину Годишњика овог друштва за прошлу годнну. Пред нама је већ овогодишњн, који је садржајем још богатнји а ири том и снстематичније уређсн од дањског. Садржај му је подељен у четири раздељка. На.јпред иду предавања, држана на друштвеннм седницама, којих је шест, и од којих наше читаоце може занимати нарочито чланак Ерпеста Шустера, Практични значај уаоредне аравне науке за аородично и наследно араво. За ОВИМ ДОЛази Зиконодавсгво и књижевносг за год. 1895. одељак који захвата највећи део књиге (стр. 142—565), јер су у њему заступљене у оба нравца све просвећене државе па свету, па п Србнја (529—538), Дрна Гора (339—341) н Бугарска (189—216), ова носледња само с иогледом на законодавство* На треће место долазе Разна саопштења, од којих наше читаоце може нарочито запимати реФорат одеског проФесора Владимира РененкампФа о Коркуновљевом делу „Иреставннштво мањине.“ Најпосле долазе службенн друштвени извештаји, списак чланова п стечај за једну научну радњу, којц доноснмо ниже засебно. Као што се види овај Годишњак напредује лепо и усавршава се тако, да га можемо нрепоручити свакоме, ко би хтео да се упозна с радом на правиој науци н законодавству код свих просвећених народа. Д-р м. в.