Delo

В Е .1 Е Ш К Е 301 би требало да позвани коју реку. Кн.ижица је штампана у штампарији манастирској у Карловдима, а стаје 25 новчи!.а. Уздисаји. — Новица Ј. Николи1> са Никши1>а штамиао је ла Цетињу своју прву збнрку песама под именом Уздисаји; у збирци је до 40 песама љубавних, родољубивих, пригодних и другнх. Нама се чпни, да је НиколиК врло рано похнтао с издањем својих песама; могао је негде н по коју штамиати да задовољн своју таштину, али збирке ннје требало нздавати још. На свему се види младост пишчева. Пма и подражавања, алн је у опште сдабо. Бнше чнтања не само нашнх песника веК и ту!,их, дубље студије, а мање издаска на јавност, могло би се само преноручити и овом нисцу. У пнтересу је и његову да тако иоступи, јер Ке нначе његове песме бити пролазне, као и многе друге данашњнх наших сиешиаца. — „Уздисајни имају 47 страна мале осмнне; сгају 30 новчиКа. Декамерон. — У Карловцима овога лета покренуто је издан.е туђинских краКих ирича под именом Декамерон. Декамерон имаће стотнпу прнча од сто ндјславнијих писаца светске лигературе. Сем Француске, енглеске, руске, немачке и талнјанске књнжевности, у „Декамеронуи бнКе заступљена ц: чешка, по.вска, хрватска, словепачка, бугарска, румунска, маџарска, шпањолска, данска, шведска, холандска, норвегака, грчка и Финска књпжевност, чији се радови у српским преводпма тек по кад и кад јављају разбацани по разнпм часописима нашим. Како Ке овака збирка бити алоум најлепших слика светске литературе, то се она сама собом преноручује нашем читалачком свету „Декамерон“ излази уз сарадњу сурадника »Бранкова Кола*, с тога ц по која причнца из „Бр. Колаи и нађе места у „Декамерону“. НзнеКе до15свезака, а биКе сложен у две књиге. Досада су изишле четири свеске нрве књнге,- у њнма имају 34 прпче ових књикевника.- де-Амичиса, Баранцевича, Б- Ј. М- Ваг1ппа, Бјернсона, П. Буржеа, Р. баИоза, Гардоња, Дикенса, Б1сеп1а, Добротворскога, Доде-а, Злаговратскога, Зографа, Киилинга, Копеа, Короленка, Лебедјев», 2. Ог. Бисо-а, П. Маргерита, Ј. V. Маппк-а, С. МепЈба-а, Миксата, А. Ј. Мужика, Накала, Пардо-Базанова, СоФпје Сајдлера, Сахер-Мазоха, Р. Страута, М. 'Гвена, А- А. Тихонова, Ј. Ев. ТомиКа („ПоноКница"), Филипа, Шебека и Шубина. — Препоручили бисмо редактору „Декамерона“ да на крвју друге кн.иге донесе прегледан садржај свнх прича с додатком код сваке и с когаје језпка преведена. — Свеска стаје 20 новчиКа- — Нека ово предузеКе наша читалачка публика прихвати најозбиљније, јер оно то заслужује. Нго<1пг8ка Шцјјепа. — Др. Јако ЂивановнК, котарски лекар у Задру штамиао је о свом трошку у штамиарији Антона Шолца ГВ г о Ј а г 8 к и Н ј & > Ј!е п 1,*“ наменившије поморцима. Књига има четиридела: у првом се говори о хигијени и износе штетни утицаји и узроци болести и начан како да се нзбегну; другн је о саставу тела, греКн има уиуство за лечење и о здравственим мерама у елучају прилепчивих болести; четврти о лековнма, којих мора бити на броду. Упусгно за виноградарство. — У Загребу шгампао је Павао Цезар „1Јри1а га У1ПО§га(1аг81уо Ш како сешо оКпоуШ паве ргора1е уто&гаЈе ротоси атепкапзке 1огеи. Хрвати препоручују опу књигу, с којом би требало да се н нашн пољопривредннци упознају. Упуство ово делн се на два одел.ка: у првом је говор о „оснивању матичњака и лозњака те нроизвађање кл.учиКа и цијепљење лозе“, а у другом о „уре1,ењу и обра1,ивању винограда“. Књижица стаје 35 новчнКа. Међу Словенима. — У Кракову штамнао је Јан Бадени књигу у којој описује своја цутовања, иод именом „МјеЈху 81овп1папи.“ Књнга има две свеске; у нрвој су ови чланцн: Код Словенаца; У Затребу; Н.> Дупаву и у Словачкој. У другој нас води у хукулске горе, у Моравску, на католички конгрес у Брну, на ирашку изложбу, на далматпнско приморје, које особито живо описује, иа у престоницу црногорску ц иајззд у Лужицу. Маћедонско питање. -- Бечки недељни часоинс, ,,Б1е 2еН“ у своме 105. бр. од 3. октобра (21. септембра) ове године, донеоје један чланак цз пера нашег уредника, ,,Б1е тасе(1оп18с11е Гга&е’1. У чланку се томе најцре констатује неоспоран Факт да је Маћедоннја словенска земља. Алн на жалост та словелвка земља, у којој још данас господаре Турцп, а о коју ее поред тога отимзју и други несдовенски балканскн народи, Грцп на црвоме месту, постала је већ од дугих година попрнштем стране, неумитне борбе међу двама словенским Оалканским народнма Србима ц Бугарима. Ресултат је те борбе да се у исто време у несрећној Маћедонији могу држати и туреко господарство и грчки и другн несловенски утицаји Г. Миловановић препоручује живо и Србима ц Бугарима, да ту борбу прекину, да нађу начина за искрен спсразум. У том споразуму лежи једнно трајно и иравилно решење маћедонскога пнтања; за њега се неносредно и нераздвојно везује н пнтан.е о српској као н о бугарској будућности. Чланак је овај у српском преводу, зли врло рђавом, угледао света и у београдском журналу „Дневном Листу“. Балкансва царица. — Овај драматски спев црногорскога кнеза Николе I угледао је света ц у немачкој иреради под имсном „.БЈе КаЈбепп (1е8 Ва1капб“. (На 8-ни, XX и 129 стр.) Превео ју је Хајнрих Штимке, а издала берлинска књпжарницч Е. Еберинг. Преводилац је додао и дптерарно-историјски