Delo

862 Д притгуп. 0 самом проводу, као и о овом литерарпом приступу, у броју за овим биће говора,- овде напомињемо, да је техничка израда елегантна, да је пред натпиеним листом слика кнежева и да издање ово стаје четири марке. Српско нитање у отоманској даревини. Иод овим натписол доно1 и Са Келпе с!е 1’0пеп1 сћгеОеп симпатичан чланак из пера II. Иизани-а, о праведним захтевима отоманских Срба а новодом познате Костадиновс брошире, која је, као што се чини, обратила пажн.у многих на несносно н неправедно стање наших саплеменика у турској царевини. Калуђер II. Низани, писац је драгоценога дела на Францускоме о Далмацији, о коме је већ било говора у некодивим нашим књижевним листовима. Горњи чланак, који је штампан у III књизи тромесечнога додатка иоменутом листу за ову годину (стр. 426.—431.), нов је доказ са колико интереса и симпатија нрати виђени Француеки католнчкп кн.ижевник еудбину срискога народа у опште, а посебпце наших земљака у подјарм.веним земљама, који су те худе среће, да им се не признају ни најсветија човечанска нрава. Хвала Пизани-у и од наше стране и надамо се да и у будуће неће остати равнодушан према српским захтевимаСрпски или „бошњачки“ народ у Б«сни и Херцеговнни. — Како у опште иролази у научномв сиету познати Калајев проналазак (зг е’еп ез1 ипе!) довољно ће бити да поменемо, како се изразио о павиљону Босне и Херцеговине намаџарској изложби ви^енн швајцарски геограФ А. Клапаред, поц чијим се председништвом одржао овогодишњи XI конгрес швајцарских географских друштава, а на коме јс, као што знамо, беседио о напретку номенутих иокрајина плаћени н акредитовани Калајев агснат, X. Мозер. Клапаред штампао је неколпко нисама са пештанскс изложбе у једноме дневном женсвском листу, и говорећи о разним павиљонима, задржао се за часак па павил,ону Боене и Херцеговине, те је и ту нроговорио неколико речи о културноме напредовању с}>пскога становнигитва у овнм двема покрајинама. Ово тек колнко да се не ваборави! Криланове песме. — У свескама 52.—54. г 81отепкке кпј12П1се“ штампана је трећа, последн.а, књига радова рано нремнн) лога слонсначкога песцика Јосипа 11агл,аруција Крилана (1859. • 1885.) иод натпнсом „2ћгапј ар1.чг“. Прва јс књига нзишла још 1887. године, али се мало распродала,- те су јој сада корице промсњсне и снижена цена. У нрвој «у несме (стр. 144) а п у другој (стр. 150),у трећој су просни саставци песникови и у нриступу: онис песникова роднога краја и његова биограФија, обоје од ро!,ака му А. Клодича—Сабладоскога, који је и прпредно ово издање. Уз трсћу књнгу додане су н три лепе слпке; једна од ових јс лик песников. Е Л О Цело ово издање Криланових дела стаје Форинту и 60 новчића. Скрећемо пажњу својих читалаца и на ово издање наше браће Словенаца, желећи да се они заинтересују за њихову лптературу. Б1г.чке № ер.чке рое/јје. — У лепом елегантном издању добилп смо нову' збирку песама једног од бол,их жнвих словеначкпх неснпка, Антона Ашкерна. Тој збирци натнис је „1лгзке 1п ерзке роегјје^. Лирске песме нодељене су у три групе: Кагп1 то4т, 1г роро1пе&а Јпелтхка и 1з ревтапсе пегпапе^а 81Готака. Епских је песама 37 0 овој дивној збирци проговорићемо у скоро опшнрније. За сада је само нреноручујемо. Оваје књига нзишла у Љубљани о трошку књижарнице. Иг. пл. Клајнмајра и Фед. Бамберга' стаје у меким корицама с ношт.фином 1,35 Фор, а у елегантним 2,10 Фор. О изложби лужичких Срба. — Каодопуну нашем чланчићу о (.тнограФској изложбн лужпчких Срба, који је штампан у ирошлој свесци „Дела“ стр. 154.- 155., можемо прибележити: да су се поред Чеха нарочнто интересовали овом изложбом и Пољаци. У ионуларним и опште ирнзнатим новинама нољским „Ту&оЈшк Ши84гом’ану“ штампана су два чланка (један Меланије Иарчевске, а други Оцеткевића); у оба се ова чланка с великом поштом н нризнањем, а оншнрно, говори о овој значајној изложби. За ову допуну захвални смо госпо1јИ Ружн Винавер, која је била тако добра да скрене пажњу уредништва на ово нисање пољско о лужичкој изложби. Фотографија еупрасалекога рукопнса. - Као што је познато један део супрасалскога рукониса чува се у библиотеци љубљанског лицеја, а други у Варшави. Цео рукопнс издао је још 1851. године нок. Миклоши1, под именом Мопитеп4а Пп^иае ра1ае081олгеп1сае е сосПсе 8ирга8Пеп81. Нетроградска акаденија наука сада хоће да нма тај рукопис, ради ближега нроучавања, ФотограФисан, с тога се обратила Ф0Т0Г|1аФу љубљанском ХелФерју, те је овај ФотограФИсао све листове којих има у Љубљани, сваки иосебице залепио на картон и тако од њих еаставио албум. Петро,радска академија као и универснтетске библиотске у Москви, Баршави, Прагу, Бечу ц Загребу су нећ такве албуме куниле, а траже га и друге библиотеке университетске, као лавовска и берлинска Може се набавити иреко А. Загорјана, кн.ижара у Љубљани. II наша Народна Библиотека треб:ио би да набави овај албум суирасалскога рукониса. Тисућа. — У петој свесци шесте књиге „1пс1о§еппап18сће Рогзсћии^еп14 Херман Хирт раснравља германско-готску реч за хиљаду (Ји.чишП), те се дотиче и словенске тисуИл и исказује, и ако не са свим одређено, да ће бити ова позајмица гсрманске речи. Клуге се у Паулову <7гип<1п88-у 1 400изјаснио бно ра-