Delo

043 Д Е Л 0 на. У првом броју овога лиота, коме је главни уредник Милорад М. 1ерзнбашиК, штампана је ј. ВеселнновиКа цртица нз живота првих велосипедиста „'Баволска посла“. Нз пБубња“ јеи посебице оштампан гДневник нашег пра оца Адама“, прона!,ен првога априлилија 189-леве године у једној дрвнној пирамиди од дра Казбулбуца (На 8-нн, 12 стр.). Вршачко „Сраство^ и ,,8п1)о11ске Хотјпе1** постали су полптачким листовима. \аз1аг1п УјезпЈк. — Под новим уредником д-ром А. МусиКем изишла је првасвеска пете књиге ,Наставнога Вјесника“. Ј њој су чети1>н чланка: П1ерце]>а ХаКоипа Јје1а 1. ВјогЈјЈса, Дуката <> НегопЛтш пипијашђјта, Керблера 0 ЕипрИоУП Негак1и 1 8о1бк1оуЈт Тгаћтјапката и Голика М1зН о оћгаг огапји бгеЈпјозкоткП! исНе!ја. У „Књнжевним обзпанама“ налазимо реФерат Впрагов на другу књигу ЛовчевиКеве „Опште историје“ и Модестинов „Утук на одговор г. X. ХраниловиКа на оцјену 2. нздања II. 1есаја 1Јт1аиН — Манојлови1.ева зем.ЂОписа“. „Различних биљежака“ има четири: Шурмина Хе§1о о Утегоујсеуој „Ноу]јапст1“, Павличића РгПо/1 катато кататоши гасппи, К. Карамата Е1етеп1агпо тгоЈјепје 1огти1е коЈ пјГћа1а иГолика Ко1е^1ј 1>аг. Јозјра Ео^уова и ВисНтрекН. За овим је „Пријеглед часогшса“: 2еНбсћпН Сиг Јаз ОушпатаНгезеп 12. свеска, Хеие Јаћгћисћег 1иг РМ1о1о|Не ипЈ РеЈадо^Гк X—XII св-. Кеуие т1егпа1тпа1е Је 1’ ЕпзеГ&пешеп! XII св., ХеКзсћпН 1иг та1ћетаНзсћеп иш1 иатппзбепсћаШсћеп Нп1егг1сћ1 Ш-У св.; 2еНбсћгШ 1иг Јеп рћубЈкаНзсћеп ипЈ сћеипзсћеп Гиитпсћ! Ш— IV св , 2еНзсћпН 1иг Јаз Кеа1зсћи1мезеп IV—VIII свеске. Агс1и\ Гпг Нтутсће РћПокмпе. — У прошлој свесци „Дела“ нагласили смо да је изишла п друга иоловина ХУШ кншге овога научнога листа за словенску Филологију, а сада саопштавамо њену еадржчну : пет је ових чланака: Казсћпћ1бсће П1а1ек1з1:тНеп од ГотхелФа Брониша, Б1е ВГодгарћхе 81е1ап Багагетт^б уоп Копб1апНп Јет РћНозорћеп аћч ПезсћјгЛКзсЈиеПе од Ст. Сганојевића, В1а1ек1о1о§1зеће Мегктат Јез виЈгибзгзсћеп Бепкта1з „2Шје зу. 8а\у“ од А. Колеса, 2иг ОезсћЈсМе Јез Рћубтт&иб т Јеп з1аУ1зсћеп БКегатгеп од X. Поливке, и 2иг Ега&е пасћ Јег НегкипН Јез ^а^оННзсћеп А1рћаће1з од В. Вонд])ака. У „КгШзсћег Апге1дег“-у је реФерат М. Мурка „ВЈе^, БНегаНгг хит 100 јаћпдеп ЈићПаит Р. Ј 8а1апк’б“. У „ВЉНо^гарћГзсћег Вепсћ1“ између других приказане су и ове кшиге: Скупљени граматнчки и полемички еписн В. С. Караџића II 2, и Ш 1, и Српске нар пјесме В. С. Караџића II и IV од В- Јагића; II Пирлинга ХЈп рго1а&ошз1е Јп рапзЈалчзте аи XV Це зГес1е. МетоГге ГиесНћ с!е 1оигч КпјапКсћ (у Кеупе Јез ^иебНопз ћ1.з1опг]иеб XXX год.. 117 св., 1. јан’ 1896.) од К. Јпречка; Малинпна „Латинска Граматика“ од М. Решетара' Строхала Озотпе Јапазпје^а пјеско&а паг-есја (из КаЈа 124.) и Вајганда Бје Аготипеп. Е1ћпо&гарћГзсћрМ1о1о§дзсћ-ћГз1опзсће ШДегзисћип&еп ићег Јаз Уо1к (1ег зо^епаппћеп МакеЈо-Котапеп оЈег 21п2агеп. I књига БапЈ ипЈ Беи1е(Дајнциг 1895.) П књ. УоНсзИНегатг Јег Агоптпеп (Лајпциг 1894.) од пок. В. Облака: Б. Понарића Негсег1 бУет^а 8алге (50 ^осНга ролје.зН ћегсе^отаске) у ирограму спдетске гимнасије за год. 1894 5 — од Јов. Радонића. На крају је д-ра В. Обдака, некролог који је с осећајем написао ипоф. ЈагићЛПЧНИ ГЛАСОВИ -}- Симо Л>уби!.. — Хрватп су опет прошлога месеца изгубили једнога ветерана раднмка, којп је својим радом, нарочито на историји, археологијп и нумизматици, задужио и другу половину свога народа, нас Србе. Октобра 7. премннуо је стари Хваранин Симо .Бубић. Ро1;ен је 12. маја 1822. ут Старом Граду од старе босанске породице. Школовао се прво у своме родном месту, за тим у Дубровнику, Снлету и Задру, а нробавио је по том две године у Бечу, где је слушао и предаваља Миклошићева. Био јеједно време проФесором у Силету, па у Осеку и на Ријеци; а и чуваром мусеја црво у Сплету па у Загребу Као чувар загребачкога мусеја био је преко 20 годнна, све до 1892., када је због старостп стављен у пенсију. КЈЂижевнп му је рад обилан; нп помнслити не емемо да га набрајамо. Своје прве књижевне радове штамнао је у „Зорп Далматинској“ и »Далмацији*, а најглавније у издањима југославенске Академије, и то које у „Радовима“ н »Старинама4 а које у посебним књигама. Десет дебелих свезака: „Листина о одношајнма изме1,у јужнога славенства и млетачке републике“ рад је еамо .'Бубићев. Његово „0гледало књнжевне повестн југославенске“ и данас (после двадесет и седам годинај употребљиво је дело и у мнпгом још и јединн извор. Љубић је био редовнн члан југославенеке Академије; та почаст његаје задесила ме!,у првнма изабраницнма. И наше га је Учено Друштво било изабрало за дописпога члана, те је нрема томе био н почасни члан наше Академије. 0 животу и раду .Бубићеву може се више наћп у „Вијенц)иза год 1875. Врлом раднику нека је вечнти спомен ме);у нама ! УРЕДНИК Др. 31. 'Ц. 31илонановик ВЛАСНИК Ст. М. Протић