Delo

СТАРИ ИГУМАН Кад погледам тебе и кршеве твоје Домовино драга, потиштена славо, У очима мојим само сузе стоје Па кроз сузе гледам оно небо плаво.... 0, колико муња, моја земњо славна, Палише ти свете, измучене груди ? ! Кроз вјеково многе п времена тавна Без Бога и раја сатана ти суди... Низ стрмене путе, што понору воде, Твоје храбре синке кивна судба гони, И над твојом главом само мраци броде, Твоја сјајна звезда само сузе рони... Па има ли једног камена и кланца Те потекла није крв синова твоји ? Но залудна борба, посред ропског ланца Закована и сад слобода ти стоји. Па сва мука наша за другог је била Други с пол>а наших побрао је плоде, За другог се наша јадна крвца лила, Крв и снага наша све за другог оде... И ти јоште трпиш;... кроз стоњећа тавна Само јад и чемер на твом небу влада, Но, тјеши се, тјеши, домовино славна Још умрла није вјера што се нада ! Дело XIII 25*