Delo

Н Е И М А Р И 393 Тако Ајша па се диже и пође по ћилиму. Не беше то људска нрилика, већ вила, која беше присвојила све лепоте овог света. Лице. боло као снег, обрве танке, густе и црне, очи крупне и иуне чара. Нос танак нежан гребеном повијен, а уста малена, и руменом обасута. Дуге, црне косе, пале јој на плећа па се леиршају по свиленом јелечету, златом извезеном. Лако као срна корачаше она у злаћеним папучама и белим чарапама до колена, ио више којих свилене шалваре шуштаху као лишће, кад га лаки поветарац крене. Пређе неколико пута преко собе, па се поново спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке. ....Тужим се на судбу своју, а можда Бога вређам! — настави Ајша. Зар не рекох сама: Идем да спасем брата свога?.,. Па што тужим сада ? Лпшена сам материног загрљаја за добро брата свога. Шта би мати без сина свога, беззаштите и одбране своје?... У том као да се присети нечем, и трже се. Коса јој беше пала на чело, и она је подиже. За тим се налакти на јастук, иа гледајући у под и тужно машући главом, настави : ...,Море је међу нама, драги Стојане ! . ..Заверисмо се један другом, али гле, како је ништавна реч човека у зверским чељустима !.... Душманска рука отрже нас једно другом из наручја, отрже нас на свагда! ....Ти тужиш и трунеш у мемљивој тамници, а ја чамим и копним у сваком изобиљу !... Ово свилено и златом везено рухо ови богати персијски ћилими и јастуци, — све су то окови, што ми стежу и срце и душу ! . . ....О драги Стојане !... Ако кад год сзечеш крила и прнеш у слободу, сети се своје Спасеније ! Ти још и незнаш каква је црна судба беше потерала. Злотвори са свнх страна, иа нигде мира ни покоја. Потуцасмо се од немила до не драга. Бошка чекаше колац, а мене гадне чељусти ЛатиФове. И шта ми беше прече у овој невољи, до да сачувам себи брата, а матери сина, бранитеља и хранитеља ?.... Ајша би и даље, да се врата не отворише. Млада п лепа женска, у богату руху, уђе у собу и хитро приступи Ајши.