Delo

Н Е Н М А Р И 419 Војвода Руднички појми свој положај. Он се обрати јунацима, разви заставу, и са пуно смелости рече: «Рат Турцима!” Ова реч беше моћна. Изговорена под Таковским Грмом, муњевито одјекну по свој земљи. Неимари је чуше и поздравише. Таковски Грм, овај сведок далеке прошлости, поста светиња потомцима неимара, што под његовим гранама развише заставу новог ослобођења. Његове безбројне и моћне жиле, продираху далеко кроза земљу, натоиљену крвњу српских витезова, а брсне му гране рачваху се и шираху се све даље, док собом не прекрилише сваку стопу земље од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косова. Под гранама овог Светог Грма зацари се мир и слобода, а под окриљем ових благодати вредни неимари раскрчише иут величини и срећи народној. (Свршнће се)