Delo

418 Д Е Л 0 одлучности у тренуцима, кад огтасност прети; брзо појмити све у себи и око себе; умети бити данас Бонапарта а сутра Макијавел, — ето то је она моћ, што уздиже Милоша у ред генија Карактер народа има своју персониФикацију у изабраницима. Српски народ беше кадар стићи и утећи, и на страшном месту постојати. Ове карактерне црте беху оваплоћене у Ђорђу и у Милошу. Ђорђе беше геније витештва, Милош геније мудрости. Они се допуњаваху, и плод њихова заједничка рада беше : Ослобођење Србије. Први беше војник, други дипломата. Улоге подењене, али цил> исти. Домовини требаше и једно и друго, као што бићу потребује и дух и тело. Војник беше напред, а ту му је и место. Он беше авангарда. Успех другога потиче из моћи првога. Сваки дипломата скрива за леђима гомилу бајонета. Он се ослања на силу, и што јача сила, сигурнији успех за дипломатским столом. Сваки је мир оружан, и ма колика била мудрост дипломате, уговоре мира диктују бајонети са бојнога поља. Ђорђе прикупи снагу народну, разви је и показа свету њену моћ. Деветогодишње његово ратовање засведочи, да српски народ има снаге и да је уме развити. Ово сведочанство беше капитал, преко потребан генију мудрости. И док овај мудрост просипаше и мудрошКу освајаше, Европа се сећаше генија витештва. Вели се : «Памет царује, а снага кладе ваља.* Тако је, јер и највећи капитали расточавају се или остају бесплодни у рукама неувиђавних и неспособних. Величина духа Милошева огледа се баш у томе, што умеде осведочену снагу српског народа вешто да употреби у корист ослобођења своје Отацбине. Он бешо геније, у коме обитаваше дух премудрости. Политичарима моћних народа доста је дух разума, онима малених народа потребан је дух премудрости. У великим и моћним народима војводе замењују политичаре. Бајонети отварају и закл>учују сва нитања. Дело, заиочето у Благовештењу, настави се у Такову. Милош истаче собом ђенија витештва и поново засведочи снагу народну. То беше нужна погодба за дал>и успех. Витешки дух припреми успех дипломати.