Delo

424 Д Е Л 0

многи хоће да на^у разлога, да оно не треба да представља један нарочити, издвојени облик судске власти, па по томе, да му и не треба да буде нарочитог места у организацији, већ само у поступку судске власти. Али, то је гледиште погрешно, а да је оио и махом напуштено, доказ су законодавства напреднијих земаља, у којима државно тужиоштво има у судској орг.шизацији своје нарочито место, као један специјални облик судске власти. Тако треба да буде по самој природи установе државног тужиоштва. У природи је ове власти, да она нотпомаже н контролише, да представља једну особену гарантију. за правилну примену судске власти, али она непосредно ту власт не примењује. Њена улога ограничена је истина на практику казненог законодавства, али у том односу, њен је ауторитег велики и распростире се и на истражну и на остали део судске власти. Оиа нема права да суди, али она има права и дужност да изазива истражну и судску радњу у свој мери, у којој то захтева јаван интерес; то њено право није само површно и без дејства на судску колегију, јер се ова у целокупној својој радњи мора и на његове захтеве и на његове аргументе наслањати. па или их усвојити, или исцрпно обеснажити поставкама, које се законски могу правдати. Другим речима, државни тужилац као представник јавних интереса, у опом делу у коме су они конкретним случајем повређени има дужност, да чини све што је потребно, да се и истражна и судска власт ставе на расположење својим законим дужностима онако, како и он мисли да је корисно, па да се дође до истине. а у колико се Тиче смисла ове нстине, резултата процеса, забележити и своје гледиште. Он је истина интересован. те зато не може и да суди, али његов интерес нема никакве везе, па зато и ннкаквих обзира, на интересе парничних страна. Он представља целину, јавни поредак и стално се стара да се тој целини да задовољење у оном облику, у коме је казнени закон дао санкцију гшвређеном јавном интересу. Због таквог задатка, државни тужилац, да би га могао корисно вршити. треба да има доволжо ауторитета и ирема истражној и осталој судској власти, јер његова надлежност, старање о јавном интересу, настаје од тренутка, кад је тај интерес повре^ен у смислу казненог закопа, па све док се не сврши пи-