Delo

432 Д Е Л 0 природно, да су сви ти спорови расправњани по неодређеном схватању. Опасност је увек била у толико већа, што ни закон није нигде одредио начелну квалиФикацију тих права, која би служила као један општи обележен критеријум, по коме би се она у пракси могла лако познати. А од каквих је тешких последица, кад ни највећа надлежна власт, којој су поверене расправе ових спорова, нема чак ни одређеног гледишта о при роди, о појму спорних правних односа и кад то гледиште ни закон у основи не обележава, може лако разумети онај, који зна, бар само неке од многобројних разноликих облика, у којима се јавњају врло важни административни спорови ! Такво стање, равно је ономе, у коме би главни упут за радњу власти био, не закон, но субјективно мишљење, разумевање и савесност онога, који одлучује. А такво стање, над је и по закону могуће, као што је случај код нас са администрагивним споровима, равно је произвољној примени права, и ако је право нормирано за ту земњу позитивним законима. 0 заштити таквпх ирава, на законској основи тешко да тада може бити озбиљних речи, и ако она често имају или толико исто велики практички интерес, колико и одлуке судске власти, или толико ангажују интерес јавнога поретка, да су по свом значају претежниЈа од ових последњих. Наравно, да наша општа апатија према јавним установама није ни овде сагледала ни потребу критике ни иоправке, као год ни сав остали исиретурани ред ствари. који смо мн навикли да познајемо само по имену, као <-државну службу” и (1државну власт.” На реду би сада било, да се запитамо, шта је појам адмннистративних ирава, шта је то, по чему се она увек могу познати ? Да би се на ово нитање могло одговорити, треба претходно имати на уму однос разлике између јавних и приватних нрава. У разлици ових двеју правних области, налази се први разлог и најтемењнија основа за карактер целе државно-иравне организације. Наше није, да на овом месту износимо ту разлику, но само наговештавамо. да се она мора узети као полазна тачка за оцену природе, за обележје појма административних ирава. У осталом, разлика између приватног и јавног права, начелно треба да је иозната сваком писменом човеку,