Delo

НЕКОЛНКО РЕЧИ 0 ОРГАНИЗАЦИЈИ СУДСВВ ВДАСТИ 433 а за онога, кога буде занимала ова расправа и буде је читао, ми и не сумњамо да мора знати за појам такве разлике. Само јавно право, у облику извесног правног односа који прелази круг приватних потреба и интереса и захвата интерес једне шире организоване средине, без везе са приватним правом, обично је једна апстракциЈа. Практички смисао јавног права комбинован је по правилу и са нриватним интересом у веома много различитих облика, иначе би јавно право носило један идеални карактер, а у том облику оно не би нмало ствариог интереса. Међу тим, право без интереса није право. Шта више, главни разлог јавног права и налази се у потреби. да се приватно право заштити и да му се његов развој и употреба с једне стране довољно обезбеди, а с друге тачно регулишу границе, преко којих не сме прелазити у интересу таквих права других лица. У томе је најоправданији мотив и интерес друштвене организације, према сваком његовом члану. У сили такве организације огледа се организована задаћа целине, у свима односима, који представњају опште кретање појединаца као приватних лица и кретање њихово као чланова заједнице. И једно и друго кретање нормирано је потребним правним правилима, право у облику приватно-правних односа — као приватно право, а друго као целина односима приватних према тој целини у облику јавнога права. По томе, сва област јавног права било аосредно или неаосредно захвата интересе и приватних лица. Неоспорно је, да је интерес целине претежнији од интереса појединаца, да значај јавнога права стоји високо изнад значаја приватног права, јер је његово обележје у заштити једног ширег, пространијег интереса, од обичног приватног интереса. По томе, јавно право. у колико мора долазити у додпр са приватним интересом, њему је задатак, да га потпомогне, да га очува, у колико год то допушга претежнији интерес це лине, али и да га ограничи, да га поремети, у колико то захтева интерес целине. јер ја тај интерес непосреднп предмет њенога старања по воњи целога друштва, и у интересу друштва, према коме је непосредно интересовано лпце само један члан. Једном великом делу јавног права, не би било могуће ни да се изрази практички, ну неаосредним додиром са приватнпм