Delo

ПЕКОЛИКО РЕЧИ 0 ОРГАНИЗАЦИЈИ СУДСКЕ ВЛАСТИ 441 судској, ну што налазимо. да у њима не би могло бити ничега, што није веК начелно претресено. Остала начела само би споцијалније нретресала поједине облике судске власти и њихову конкретнију унутрашњу организацију нрема разним врстама судскнх послова. Међу тим за ову расправу, којој је био задатак да среди само важније, битне начелне карактеристике судске организацпје, такво детаљно излагање и даљих начелаг није ни потребно, јер и ова даља начела морају у ствари да носе обележје главних принцииа, а на то се у главном и своде, да блпже, конкретније изразе правила, у којима треба да се огледа јемсгво за иравилну примену и извођење главних начелаКод административпих права виделп смо , да им је обележје извесна веза приватног и јавног права. Кад такав случај не постоји, него се јавно цраво ирактикује само за се , па се у његовој непосредно примењеној садржини не налази још и цриватно правног елемента, онда имамо сву пространу област чисто јавних права. Код њих опет треба разликовати две категорије. По једној, јавно је право намењено непосредно организацији целине, интересима друштва, посматраног као једне правне ли чности. У овом смислу, јавно право има задаћу, да друштво посматра и израђује само у облику целине, и да овој даје све. што њен правилан ток и њена задаћа непосредно захтсва, па да она у истини представља једну правпу, самосталну целину и да као таква може да дејствује. По другој категорпји јавно право не занима се Формирањем целине него, или њу треба да чува, или да јој регулише и обезбеди праксу у свима односима, које доноси њена задаћа. У овом другом делу, јавно право долази у веома много различитих облика у додир п са приватним правом, али не у облику административног права но као санкција, самосгално и издвојено. И код једне и код друге категорије јавних права могућнп су многи различиги облици, према ономе што им је конкретнији, ужи задатак, према коме добивају и нарочиге називе. Обе ове групо имају интерес друштва, као једне целине. за свој главни предмет. По томе, сва та права, која нормирају и целину саму за се и у односу према њеним члановима треба да буду прави израз онога друштва, чнјој су користи намењена. Сва та ирава намењена су подмирењу његових иотреба и ин-