Delo

Д Е Л 0 40 Кад би треће вече, ето опет Омера. — Шта би, старче? — упитаће он духовника. Отац гБенадије ћуташе као стена. — Боме, старче, немам вас више куд. Остадосте још ви у теФтеру. Сутра је на вас ред. Гледајте шта ћете. Робом ш^ад, гробом микад. Ага Тоска стиже у Београд са Станицом и Спасенијом и одседе у Рустемов хан Подне беше давно превалило. Ваљало је хитати у град, јер беше последњи дан рока. Ага Тоска беше узнемирен. Мучаше се како да саопшти матери праву ствар. Неколико пута улажаше у одају, али никако да се реши. Осврнуо би се два-три пута и враћао не прозборивши ни речи. Мати и кћи спазише ову збуњеност агину и обузе их слутња. Дође и вечерње Ага не имађаше куд, уђе у одају, приступи старици и благим гласом рече : — Снахо !... Богме те срећа није изневерила !.. Бошко ти је жив. Матери и кћери заигра срце од радости. Оне хитро приступише аги, с лицем пуним радости. — Син ће ти бити спасен, ако га сестра милује — настави ага. По том се окрете Спасенији и упита је очинским гласом: — Кћери !... Милујеш ли брата ? — Више него себе, честити ага ! — одговорн девојка дирљивим гласом. Ова| одговор разнежи срце у матере. Она загрли кћер и пол»уби је свим жаром материнске љубави. Лице Спасенијино обли румен, а сваки јој мишић заигра. — Кћери ! — рече ага — Ти си једина, која би га могла спасти. — И живот ћу свој дати за њега, честити ага — одговори Спасенија одлучно. Ага је нежно погледа, по том уздахну и обори главу.