Delo

458 Д Е Л 0 Ја сам га пре свега још пашљивије посматрао. Није шала; човек кога бије жена. Ја сам слушао до душе да има таких л.уди, као што сам слушао и о томе, да има троглавих аждаја али ни сам ни у једно ни у друго веровао. Сад сам се уверио. да има не баш троглаве аждаје али још веће чудо човек кога бије жена Као што сам већ споменуо, тај човек беше од виших .пуди, крупних костију. а у најбожим годинама. Боже мој, каква лн мора бити та жена, којз, таквог човека бије ?! То је ■била прва мисао која ми паде на памет. „Молим вас пријагељу,” почех, «зар је ваша жена баш много јача од вас.” Он се накашља, па онда окреташе као мало збуњено ше■шпр. ,<Хм, ако ће мо по право, не може се казати, да је она баш јача од мене. Знате, да се ја и она ухватимо у коштац онако редовно, лако бих је надвладао. Па не верујем ни то, да може ма и пола онолико дићи као ја. Али знате, кад дође до ударања, онда је она бешња, горопаднија од меие. Не бира с чим ће ударити, ниги где ће ударити Испрва, дабоме, нисам ни ја стојао, но сам се бранио, ал она одмах по прстима. Да Бог сачува сваког таке жене !и „Зашто вас је тукла данас ?м «Хм. зашто ? Могу слободно рећи ни зашто. Устала је ва.вда левом ногом из посте.ве. Казао сам јој, да не суши сукње у авлији но да их носи на таван, па се из тог излегло. Увек буде због најмање ситнице. «Кажите ми : је ли вам донела много мираза Чија је кућа?и „Пишта ми није донела. А нп сам нишга ни тражио. Та чим се расрди одмах ми почиње претити, да ће ми запалитн кућу над главом.” «Кад сте је узели, да богме да сте је волели. Била је голубица шта ?" «Могу рећи да на далеко није било таке девојке.” «Дакле је тек доцније свукла ону прву кожу са себе као змија, шта ? А мнслите ли да је н она вас волела ?м «Шта кажете. Кад бих вам причао, ви би видели, како ме је волела. Ето ја и сам признајем, да је могла наћи боњег од мено, бар богатијег, па није хтела. А на то би се могао за-