Delo

ПРИПОВЕТКЕ Ј. ТОМИЋА 459 клети, да ме и сад воле. Могу рећи, да је реткост наћи поштеније жене, а да ко рекне ружне речи за мном, ил да ме дирне ма и малим прстом, очи би му ископала.* «Да, да, разумем. Оиа као вели. ако ће вас ко тући, то ће бити она. Другоме то право не би дала. Разумем. Исто тако мисли и многи муж који бије своју жену.в Наста подуже ћутање јер се дубоко замислих. Воле ли га, не воле ли га, ко ће то решити. Тако шго најмање може пресудити оиај, кога се тиче. Но и иначе, из свега што сам до сад чуо нисам био ни корака ближе решењу: зашто неке жеие бију мужеве, или зашто бар овог човека туче његова жена? Најзад сам умирио мало мог јунака, захвалио се на њаговој иекрености и обрекао му. да ћу кад буде згоде и прилике, оченити његову жену у мојим новинама... Да богме нећу }ој истаћи баш име и презиме, ал тек споменућу толико, да се позна Он ми се захвањивао Бог зна како и поново нудио да плати шта кошта Кад сам му рекао, да по нравилу новинарском треба ја њему да платим, што ме је известио о тако реткој ствари, он дође у читаво усхићење и рече : «Само штампајте много од отих новина и распошљите свуда. Свака српска кућа треба то да прочита..." Кад је отишао уђе ми жена. ЛНта је хтео тај човек?” Но, мишљах у себи, бићеш служена, таман ћу ти казати. — сПолитичка ствар, уредничка тајна," рекох. «Бајаги ! Кад је ушао био је плачан, а чула сам да нешто говори о својој жени. Болесна је, је ли?” «Болесна, ал мани, свршио сам.” «Па шта ниси и мене звао. Дала бих да однесо сиротој коју Флашу укувана воћа.м Погледао сам у жену, јер ми се у неки мах учини, да зна у чему је ствар, па сад ме дира с тим, што хоће „сиротој“ да пошље коју Флашу укувана воћа, но видех да сам се преварио. Она је доиста мислила, да је тај човек био да тражи какве иомоћи за болесну жену.