Delo

Д Е Л 0 464 тање исповеди, ал никако није хтео да наиђе на оно, што је мене занимало. Но напослетку сам га ипак добио. Говорио сам с њим о неким обичајима његовог краја, те пређох на верење: колико су времена од прилике вереници под прстеном; јесу ли родитељи девојчини строги у том добу и т. д. Он је дабогме најбоње знао кжо је то било код њега, па и нехотице пређе на своје верење. «А кад вас је невеста први пут пољубила ? запитахганенадно. Он поцрвене до ушију. «Јер, знате«, рекох му, „мени је познато , да је она вас прва пољубила.“ „Ко вам је то казао?” питао је збуњено. „Није ми нико казао: али све жене које бију мужеве, морале су као девојке прве да их иољубе ..» Оборио је главу, и нисам му могао расиознати на лицу : дал се стидео или се замислио. Напослетку ме запита тихим гласом: «а зар има некога ко и то зна ?» «Хе мој брале, све има свог закона. Н. пр. кад се магарац скупи и не сме у чкаљ или у сламу да брсти , то је сигуран знак да ће мало после бити кише ? «Је ли вам познато то ?" «Г1ознато ми је. промуца ... „Е видиш, а мени је познато не само то , но и оно друго. Да, да, све има свога законп. 1893. ДОЦКАН СЕ ОЖЕНИО.... Од свију, које сам упознао у затвору, био је најобразованији, а нуз то пун духа и даровитости. Истина знао сам их неколико, који су у слободном свету били виђенији од њега и који заузимаху боље положаје, али се поред свег тога не би могли с њим М8рити у знању и духовитости. Звао се Страдић, управо ја ћу га звати тако, а у истини му беше име мало друкчије. Зашто је Страдић настрадао ? Суд га ]е осудио збогире-