Delo

466 Д Е Л 0 учи, па још како ! Што вели наша народна песма: «нити спавау нпт умива лице,” а кад се појави међу другове, а он блед као дувар, само што не пропљује крв. Но испит положи опет зато о одликом. А кад дође кући : мати плаче над њим и проклиње школу и науку. Многи наш ђак убије тим српским начином учења здравље, ал Страдић оста здрав. Кад је свршио науке и ступио у живот, беше принознат са свога знања и могао је лепо живети од заслуге. Управо могао је мало и расипати, јер новац за њега није имао цене* Родитељи му помреше а нису дочекали највећу радост. да виде сина ожењена. Мати га је нарочито на то наговарала, но он ни да чује. „Добро ми је и овако” , каже. „Нећу се женити.« Старица га гледала често са сузним очима па пита: «Ма каква је по Богу сине та ваша висока наука, која вам улива мржњу против женидбе.* Сваки човек гледа што пре да се ожени, само се ви учени људи снебивате. Здрав човек који има свог занимања, не сме да каже: нећу да се женим. Ако се нико неће женити: ко ће једаред да нас однесе у гробље ?• Страдић се само смешио. Он је сматрао до душе женскиње као посластице, можемо и без њих бити. Има бар коме не требају. Кад пронесу крај њега чинију, он се само насмеши и каже: «хвала лепо !” Није се много удварао женскињама, ал баш зато што им се није удварао, био је код њих боље на цени но други. То је тако трајало, док га напослетку не извикаше за женомрсца. Било му је већ 34 године кад је стекао тај глас. Онједржао да је још увек млад , но врашке девојке га подсетише да то није тако. Била реч о вршњаку Страдићевом а нека гаравуша изусти, да је то већ „аостарији човек.“ И поведе се реч о томе: ко се може урачунати у постарије људе? Браголанке се окретоше напослетку њему да реши ту ствар. Сградић је терао воду на своју воденицу. „Питагора, каже, био је велики грчки мудрац и геометричар.в Он је мерио човечије доба не по томе, колико кад ко може да иодскочи, него је мерио са озбиљније стране. С тога V.