Delo

467 ПИШПНЕТКЕ .1. 'ГОМНЋЛ је иоставио овако правило: Човек Је све до 25 године дете, јер се у томе добу још увек телесно развија. Од 25—50 година је младић. Крв му је у том добу још увек сувише бујна, те је склон да учини свакојаке глуиости. а нема још ни довол>но искуства па ни зрелости. Човек је тек од 50 —7 5. године — прави човек, зрео, искусан, способан да ствара. Од 75 до 100 година је доба старости, а од сто година на више човек више није — човек.и „Хајде господине младићу,* рекоше му ,,нека је и гако. Ал то је за .вуде. Но реците молим вас, какво је правило поставио тај ваш Нитагора за женскиње. Ваљда нисмо и ми до 40 година младе девојке „Није ми нознато рече Страдић , да је Питагора о томе шта писао. Но вероватно је, да није много лупао главу о женскињама, јер иначе би тешко доживео преко 100 година.” „Врло сте учтивп господине то се мора признати. Но већ кад није хтео Питагора да нас класиФицира, учините бар ви то

шта мислите, докле смо ми женскиње деца. «По свој прилици дотле,” рече Страдић «док не почнете носити дугачке хаљине.« «Добро ! А кад женскиње почне носити дугачку хаљину?” «Од онда, иа док се но уда,| није више дете но постаје као што вам Је познато — анђео/ рече Страдић. «Ах, ах !.., а кад се уда ? Онда постаје..." «Ђавои додаде Страдић лаконски. Та реч ђаво, донео му је врло ружан глас у женском свету : управо од онда га избрисаше из тефтера младожења. Њему јо било и право. То тако потраја још неколико година па онда се обрну ствар. Заљубио се мислите ви ? није ! Него, овлада њиме неки тајанствени, необичан осећај Кад у вече дође из гостионице кући, нешто му је иусто, ооећа се сам, као оно вук. Окреће се, осврће се, као да тражи неког, као да му Фали што. Кад оде у крчму, њему несносно удара у нос онај задај од дувана: патос му смрди на пиво, они чисти убруси као да су прани у вину... Како је он то све годинама могао трпети, а да и не осети ?! Она каФанска врева хоће да му оглуне уши, а оне неслане шале у крчми дошле му бљутаве. Истина, нигде не