Delo

470 Д Е Л 0 што се оженио, но увек на то, што није раније допустио да му папучина згази на врат. Страдића и није потукао лед из онога облака. од кога је стрелио. Него дођоше деца, дсца, деца а он је нагло старио. Има наш народ пословицу, која вели : „позиа деца готова сирочад”,и та пословица није никад излазила Страдићу из главе. Он је своју децу волео, волео више свега, и срце му се параше кад је помислио, да ће он ту децу да остави као сирс* чад, младу. незбринут. Поче да пребацује себи, што је у млађем добу пренебрегао ириродну дужност, ал пребацивање не помаже. И онда се покупи и поче да тече. Ако ништа друго, а оно бар да згрне новаца. За новац се може купити много, угодност, па и образовање .. Сирочад без новаца су готови просјаци... И он поче да ради... Ал прође она бујна снага, а после не може се тећи тако од једаред. Мануо се сваке друге бриге, занемарио је сваку јавну ствар а скидао је пред многима и многима много дубље шешир но иначе. Ако се ко и очешао о њега, није се освртао на то„ Он има свету дужност пред собом, природну дужност. Иде смрт, а остају деца. Није доста скинути млади венац с главе и забравити врата за њом, треба и децу збринути. Полако, пеприметно се Сградић изменио. Оно што је пре на другима осуђивао. поче сам да ради ; што је ире називао: ирљавост, грабеж, поче да назива тековином Но кад се човек залети па обневиди често прекорачи грапицу и из оног дозвољеног грабљења, које се назива обично прљавост, прелази у недозвољено које се назива злочин. Страдпћева казнена парнпца је врло обична. Из судских списа види се само толико, да је преварио неког Чивутина са неколико хиљада Форинага, па за то добио пет година. Дубљи узроци злочина. разуме се да нису у иарници ни додирнути А они се судија и не тичу. Учинио си, ово ти је казна, па крај. Нисам никад Страдићу дао сасвим за право, да је он настрадао с тога, што се доцне оженио, јер ми изгледа, да није био довољно спреман за борбу живота, те је подлегао код