Delo

ПРИПОВЕТКЕ Ј. ТОМИЂА 469 стане од женидбе, ал га боше стид. Запливао је — па сад напред. Само се тврдо решио да буде човек и да се не да носити онамо. куд га струја завнтла, но ће пловити онамо куд њему буде во.ва. То није била шала. А да није била шала, доказало се на дан венчања. Кад је ушао у цркву, пре но што ће стати с невестом пред двери, дошану му неко од његових другова: Пази со ! Невеста хоће да ти згази па ногу. Сад ју је баш њена тетка опоменула, да не заборзви на то... ” „Којешта,” иромрм.ка Страдић. А у себи је мислио да је његова невеста, одвише образована. а да би узимала озби.ино тако просте враџбине. По инак се некако узе на ум И добро је радио. Јер кад је стајао пред лверима, виде одједном, где се лагано скоро неприметчо диже доњи део невестине беле хањине, а исто се тако лагано помаља одонуд врх мале, свилене ципелице. Страдићу се учини, као да види сатанску шану. Сад ће да му стане нл ногу. По брзо се нрибра. «Госпо1)ице,\ рече нагло „да ли вам је нозната она српска празноверица, која тврди да ће свака она жена госнодарити над мужем, која му при венчан.у, кад буду пред олтаром, згази на ногу ?** Невеста не рече ни речи, али нога јој оста као укована, не крегаше се више. «СеКам се/ настави Сградић, «да је некакав медведаст брат Србин, а већ сви смо ми Срби медведи. довикнуо невести у сред цркве : „Шта се газите, до беса ? Ако вас ја згазим, нећете три месеца моћи стати на ноге.. м Страдићева невеста не одговори ни беле, пего се прекрсти и поче да чпта оченаш а није дошла ни до оног места: «да будет вол.а твоја,” а већ је врх од мале свилене ципелице лагано и неприметно увукла под хањину. Дакле се одрекла намере да му згазп на ногу. „Одиста сте врло вешто отклонили удар,и рекох му, кад мн је први пут причао о томо Он ме је смешећи се погледао. «Ех,и реч, «ал која вајда. Спречио сам да ми онда згази на ногу, али то нисам могао спречити, да мп доцније згази за врат.м У осталом, та нога која му је згазила за вратом, као да му не беше одвише тешка. Јер он се не тужаше иикад па то