Delo

484 д е л о својих кућа и у то време билн би корисни помагачи својим родптељпма у пољским радовима, а та иомоћ више вредн од оних издатака, које бн сваки родитељ морао учинити на издржаље свога детета за 6 зимњих месеци у иродужној школи, ако не би било уређено да ти трошкови падну на терет среза, већ би било уређено да сваки родитељ плаћа издржање за своје дете, или да га сам нздржава, како зна. У оним местима, у којима се не би могле отворити редовне основве школе, ту да се заведу аривремене исколе, у којима да се изучава само аисменост. Те нривремене школе да имају по 2 или 3 течаја (разреда) а сваки течај да траје по 5 летњих месеци. Свака оиштипа која нема редовну осповну школу, мора да има привремепу школу. Зграда за привремену школу да може битп ма која кућа V селу, која је за то иодесна, т. ј. да не мора битп по пронису саграђена. Све што буде нотребно за ове школе набављаће општина, као и за редовне основне школе. Како би се у продужпим школама учило зимп а у привременнм школама лети. то би онда они учптељи, који би зими радили у продужним школама, радили летн у принравпим школама. Ово би, изгледа, било мало незгодно за учигеље, али би се држимо нашло пута и начина да се и те незгоде отклоне, н. пр., могло би се удесити, да у овим иродужним и иривременим школама раде млади, неожењени учитељи, којима би то сељсље из места у место било мање незгодније но ожењеним учитељима. За те школе требало би имати онолико учитеља, колико би било привремених школа, а како би свакако нривремених школа у једноме срезу било много више но продужних школа, то би онда на сваку продужну школу долазило по 3, 4 или 5 учитеља. II па овај начин могло би се прнлично учинити за поправку народнога образовања. Завођењем продужних школа учинило бп се, да се добивено знање у редовним основним школама утврди и лрошири, а завођељем привремених школа, учинило бн се, да се новећа проценат ннсменнх људи, а за извођење овога требало би много мање материјалних жртава, но шго би то трсбало, кад би се хтело да се од једном свуда заведу редовне основне школе. II ако би све ово могло бити, као што смо изложилн, нпак ово није прави н редовни иут. Овај иут могли бисмо узети само онда, кад не бпсмо могли ићи нравим путем, * пошто смо тврдо уверени да можемо ићи правилним путем, то ипак остајемо при томе, да се правидним путем иде т. ј. да свака општина мора имати и своју редовну основну школу. Кад смо говорили, да бисмо могли учипитп зајам за подизање школа, то смо говорили за то, ако бн се хтело, да се свуда одмах школскс зграде подигну, а овде напомињемо, да се све школске зграде не морају баш одмах иодићи. Могло би се закопом паредити, да свака општина мора подићи школу. али бн се могао оставити и рок од 5, 6 или чак и