Delo

494

_Д е_д о _ _ „Преселио сам се из „јазбина44 Ипата Никитића пре недељу дана. Раније не могох оставити јаднога Галанина самог, који се вратио кући после онога значајног вечера нашега познанства тек сутра дан и ужасног изгледа : готово без одела и у страшном нервном узбуђењу, с очима које чудновато лутаху. Истога је дана иао у поете.Бу, и за читаву недељу дана живот му је висио о концу. Доктор се само чудио његовом снажном организму, натоињеном алкохолом. Сада се Галанин оиоравља иосле тешке врућице, и на растанку са мном даде реч, да ће сасвим оставити пиће. Да ли ће само издржатн овај симпатични и бескрајно несрећни човек ! Својим новим станом задовољан сам и сувише. Соба ми је славна : истина, мала. али зато светла, чиста, снретпа, једном речју иосле „нумераи Ипата Никитића — прави рај А главна је угодност то, што је у кући гишина: само сам ја на стану у мојих домаћина: — старца, хобоиста Маријинског позоришта, и његове старице — мирних. уредних, инокосних Немаца, у чијем је малом стану такав поредак, таква беспрекорна чистота, да би и ти, богињо реда, била задовољна Плаћам у овом тихом немачком „закутку“ за собу с ручком и иослугом, по петроградским ценама, врло мало : двадесет и иет руба.ва... Знајући како се ти интересујсш свима ситницама, које се тичу твоје деце, додаћу да ме моји Немци не хране рђаво. Малена, дежмекаста, вас дан у послу Августа Карловна љубазно разбира за мој укус, и сваки дан, око половине првога часа, шаље ми чашу изврсне каФе с павлаком и земичком за доручак. Судећи по брижљивости и предусрет.Бпвости мојих Немаца, мислим да су они добри људи и да им се твој син свидео. Већ мп је Августа Карловна јуче изјавила да је њој и РудолФу Андрејевићу пријатно имати на храни укућанпна, коме не долази много гостију, који не прави, као онај ире њега, од своје собе „свињаци и. уза све то, говори немачки. Ето, мајко, три одличне особине, због којих сам се удостојио њихове наклоности... Сам РудолФ Андрејевић, сухоњав, отворон, сувише озбиљан Немац, који личи помало на оно само хобоје, нс ком се вежба свакога у Бога јутра, пружио је своје благово.Бење дотле, да је обећао новести ме у оперу и посадити, §таКв, наравно, у оркостар... То је љубазност, коју, гто