Delo

ПРВИ КОРАЦИ РОМАН ЈА. ^ТАЊУКОВИТчА (Наставак) Г*ЛАВА X „Пишем ти, моја драга мајчице, већ у новом стану (Вас. Остров, 10. линија, 72.), на који наиђох сасвим случајно, враћајући се од Чиркова после завршених преговора о послу. Ствар је с њим удешена брзо Од сутра ћу сваки дан, сем празника, ићи к њему на рад, од девет до дванаест часова, и за три часа рада Чирков ми је понудио тридесет рубања месечно. Није рђаво, зар не ? Сем тога, надам се да ћу добити и приватних часова. Све су то, разуме се, привремени послови, очекујући место Ти већ знаш из мојих писама како је тешко овде брзо добити место и с одличним препорукама, и с тога се не узнемируј, драга мајко што се још нисам солидније наместио; и за то треба да хвалим Бога, што сам брзо нашао рада; други тражиоци иосла (а њих је овде много) годинама чекају. Понављам ти : не узнемируј се, не замишњај да ја сиротујем, и не помишљај да ми шалзеш новац. Он ми није потребан. За месец дана потпуно сам обезбеђен, а иосле ћу добити од Чиркова и, надам се, од часова. Можда ће се дотле и упразнити које место у Пољопривредној Банци, или ће Чирков штогод удесити... Једном речју, моје ствари за сада нису тако рђаве, и ако твој син и није потпуно оправдао наде својих сестрица и не може, као Дезар, казати: „Дођох, видех, победих,и тим не мање он опет не пада духом и нада се да ће брзо обрадовати све вас, драге, пријатним гласовима. Дкло XII 33