Delo

Н Е ц М А Р и 45 творите вољу његову ! Тело је ваше храм његов, и нека се не руши без воље његове, Он је учинио да од једне крви живи сав род човечји на земљи. Он је у нанред одредио времена и међе њиховог живљења. Заповест је његова да у данима искушења утврдимо веру своју, служећи му духом и истином. Наш је живот дело и милост његова, јер ни једче длаке не дадосмо себи. Кушање вере наше гради трпљење. Благо човеку који претрпи напаст ! Ко буде кушан, примиће венац живота. дарован од Бога онима, који га љубе.,.. Старац не доврши. Алка закуца и врата се отворише. Старац се осврте и сиази Омера. Сав се охлади и једва се одржа на ногама. Младићи се иодигоше. — Бошко Ђукић ! — рече Омер и махну руком. Отац и син згледаше се пренеражено. — За мном ! — рече тамничар и ошкрину јаче врага. Бошко, посрћући и готово не дишући , пређе тамницу и дође до врата — Не плаши се — рече Омер и пропусти га. По том се осврте старцу : — Шта би старче ? Ђенадије загрли Стојана, пољуби га и нотресеним гласом рече: — Добри човече!.. Не отржн ми децу из наручја , тако ти имена Божјег! — Боме, старче на вас је ред! — одговори Омер п пође. У тај мах чу се с поља неки глас Стојан га познаде и сав зидрхта. То беше глас Спасенијин. — ‘Грех на моју душу, сине ! — рече Ђенадије и ороси сузама чело Стојаново. По том се окрете Омеру и рече : — Спаси нас, добри човече! Бошко у с«лободи Омер изведе Бошка из тау.нице и нредаде га матери. Он стече крила. Слобода Бошкова би откупљена слободом Спасенијином То је дивна замена, која у основи има најузвншенију врлииу — љубав.