Delo

Д Е Л 0 496 прими молбу, које у мене није било, ја сам се, признајем, сасвим изгубио. „Дежурни ме чиновник извуче из неприлике, објаснивши да сам ја тај и тај и да имам препоручно писмо за његово пре* восходство. „Тада Неустројев спусти руку и заустави очи на мени. Оне сада, чињаше се, оживеше и пажљиво и оштро гледаху из својих јамица на твога сина. «Про*>е дуг за ме тренутак, док он проговори : (<— И ако Вас ирепоручује мој рођак, ипак је та препорука за ме недовољна. Ви сге из Самаре ? «Ја одговорих да сам из Самаре. «Зашто Ви тамо не тражите место ? опоро помену Неустројев. — И у провинцији су потребни л>уди. Сви навалили овамо. У Петрограду има и без тога врло много беспослене омладине ! — поучно додаде он и, прешавши неповољним, како се мени чинило, погледом по мојој кудравој, незаглађеној коси, одмаче се другоме молитељу. „С том поуком изишао сам на улицу и отишао Кирјакову, али овај — млад човек, који ме прими врло љубазно — баш ништа није могао учинити за ме. Он сам тек што је оставио државну службу и прешао у адвокате, објашњујући да се у служби плаћа мало, а служба је, вели. врло тешка. «И разлагао је то све, мајко, с тако веселим цинизмом, причајући како ће он бранити оног истог младића, кога је ту скоро «имао намеру да отправи у места врло удаљена,” да се не могох довољно начудити... „Прекидам за сада своју предугу посланицу. Августа Карловна, намођена, зато што је недеља, у својој парадној вуненој хаљини и у капици с траком, зове ме да ручам с њима заједно. «Ручак је свршен (данас, због празника, сем обична два јела, били су и колачи са скорупом, и РудолФ Андрејевић, који испи место једне боце пива две, још је ватреније хвалио Бисмарка и критиковао нову руску музику), — ручак је свршен, и ја наново узимам перо, да се иоразговорим с тобом. предрага моја ! Кад би ти знала како ја често жалим што не