Delo

ИРВИ КОРАЦН 497 могу да проговорим с тобом онако, како смо некада разговарали вечером,.. Хтео бих многе мисли да измењам с тобом. «Ти питаш : да ли ми се допао Петроград ? За сада не! — он ми је туђ, и њуди ми се овде чине равнодушни, апатични, бојажњиви и сумњиви. Такав сам утисак изнео с улице, из иозоришта, из библиотеко, куд идем сваког дана да читам. Ја се до сада осећам као некако изгубњен у овој огромној сјајној вароши. Али је зато, мамо, овде добро и угодно учити се и радити, и ја озбињно мислим да се користим бављењем овде, да бих попунио своје образовање. У истини, и иокрај университета, ја врло мало знам, врло површно познајем друштвене науке. А хтео бих много шго шта да знам ; хтео бих себи да разјасним та «проклета питања,” која ми се силом сама намећу у главу... Узмем књигу и мислим: «Ето где је истнна, ето где је суштина!” Узмем другу — и наново сумње... Јест, мамо, треба још много радити и учити се, да би човек имао своје мњење, а не само просте нагоне... Готово све време ја проводим сада у јавној библиотеци, и знаш ли о чем често сањам ? 0 могућности радити у слободне часове, како ти кажеш, «за своју душу,” али, разуме се, с погодбом да ти и сестрице будете са мном, и да нам какво «место” да могућности за пристојан живот. То би тек било дивно ! И ја се надам да ће ми се овај сан остварити... Јамачно ће се остварити... Отвориће се ваљда какво год место у Пољопривредној Банци... Удесиће можда што Чирков или тетица Валентина Марковна... Та ја могу радити! «Нових познаника немам (ја памтим своје обећање, мамо, и не тражим нознанстава која би те могла заплашити). Вечерас мислим отићи Рими Михајловној Нерпиној оној студенткињи о којој сам ти писао. Особито је добар утисак учинила на ме ова озбиљна, добра, деликатна девојка... Не бој се, не бој се, предрага, нећу се заљубити... Та она ме неће ни погледати... Уз то је она, рекао бих, већ дала своје срце... И, најпосле, мени, мамо, није љубав на памети. него место, место и место, еда бих те што пре могао избавити од тих часова.. «Ради свега што ти је свето, не изнуравај се часовима... не мисли бар сад о мени .. довољно си се ти већ због мене напатила... Кунем се, мени ништа не треба... Е, за сад је до-