Delo

52 Д Е Л 0 нам небесне панораме отворене. «Који је тај — гавораше лорд Вугоп — који би могао, посматрајући све то, оборити очи к зем.ви, а да не осети неку потајну тугу и да не зажели крила, којима би одлетео тамо горе, те да се помеша са оном бесмртном чистином ?м У сред помрчине наши се погледи слободно дижу у небо и нродиру кроз азурни свод изнад кога нам звезде брилијантскнм трептањем светле. Они нролазе беличасте звездане просторе и доииру до у далеке просторије, где најсветлије звезде губе свој сјај због велике даљине. Наши погледи пролазе ван ових неиспитаних просторија васионе, па иду још даље до оних. бледуњавих маглина, које канда представљају границу нашег виђења. На овом бескрајном путу наших погледа прати нас наша мисао на брзим крилима својим. Кад се наши погледи зауставе,. уморе, тада се мисао вине да ве; али је и њена моћ ограничена. Зато се и хиљадама гштања јављају у нашој души и хиљадама иитања избијају пред нас зачуђене, јер је проблем стварања велики, а наука о васиони је наука вечита ! I. *, > * Стара гледишта о овим особнтим тели.ча. - Коиете као знаци неког иредеказања. — Појавл.ивање комета. — Правац љиховога кретања. МогуКност судара вемље н комете. — Леселова комета 1770. Кометске нугтан>е. — 5" поређење кометских нутања.Брзина њихова кретан>а. Перихел н афел. - Порекло ко.мета. — Халајева комета. Њен изглед у раано доба појављивања. Оставимо сада брилијантско трептаЕве звезда и беличасти олесак недогледних светова, што чпне млечни пут (кумовску сламу) и маглине (небулозе), оставимо бледу, чаролијску све • 1лос1 Мвсечеву, иа да се задржимо код оних небесних телаг к"ја вуку за собом сјајан, дужи или краћи реи, а глава им је (.Мс1 обавијена неком свеглом материјом (комом), те тимеипривлачс нашу пажњу. Посматрајмо их, јер их често не виђамо голим оком, а Мосец и звсзде увек су с нама. Упознајмо се са њиховом природом, да бисмо могли иреоудити важност наглашснега судара зомље са кометом. Прс идвеснога времена могла се читати готово по свима