Delo

6 5 КОМЕТК, НЖДАЛНЦК П МЕТЕОРП ствија, еда би отклонио гнев Вожији, па још нареди да свуда по градовима у иодне звоне звона, како би се сви опоменули на молитву зарад избавжења од турскога тиранства*). Из тога доба још датира по католичким црквама оно редовно звоњење у подне, која се церемонија и данас ревносно врши, јер наредба ова канда још није опозвана. Дари, члан Француске Академије, износи ту епизоду у једном свом спеву, од прилике овим речма : „Махмуд II снажном мишицом својом подиже млад месец на зидине Цариграда ; Дунав се јежи и мути од звекета оружја; Грчка је окована, Европа дркти у страху. А да би пак ужас крунисан био, репатица једна са зажаренпм лицем, на ватреним крилима својим, бњешти на западу. А папа Каликсто III, скрушен на дну свога престола, сузним очима и главом посутом пепелом, чита молитве и проклиње комету, узрок толикпх ужаса Погледај на небо, непогрешни папо, устани! .. видиш ли где звезда иде својим путем, а оружје Сибињанина Јанка задржава победиоца, који пада под Бесград. Репатица је везана у васиони општим законима за навек; не обзире се она на ваше клетве, нити на Рим ваш; не гледа она ни на целу Земљу, нити на лаковерног човека, тога завидљивог атома, који уме да дрхти пред једним попом, а гордо диже главу у вис, читајући на небу судбину целога света!” Ова комета са ду*^ гачком чериодом била је сведок многим преображајима и покрегима у историји човечанства, кад год сеје појавила, на тако и у последњим носетама својим: 1862., 1759., 1835. (Сл. 1). Она се показивала Земљи у најразличнијим облицима, почевши од изгле* Сл. 1. да криве турске са- Хадајева комета гледана дурбином *) Шз (соте!а е( 1>е11о) ех1ет1из Рара СаНх(ив III. аЈ а(1уег1еп<1ат 1)е1 п-аш аН(р1о1 (Негит биррНсаНопев ЈтНхИ сопзШиЦцие 111 игННшз, и! 1п шег1<Ие сашрапае рп1багеп1иг, и4 ошпеб (1е ргесИ)иб соп4га Тигсагит 4уггап1(1ет СипЈешИв ж1топегеп4иг. С а 1 V 1 б 1 и 8, хроничар. 5 Дедо XII