Delo

Д Е Д 0 8* Да загледамо сад мало поближе у женске злочине и преступе. Они злочини и преступи, које учини женскиње испод 16 година, већином су — крађе, мал’ те не 84 од стотине. Доцннје долазе злочинн крупнији, ко.ји излазе из рђавог породичног живота; ми видимо преварене девојке, које хоће да сакрнју тајну свог одношаја и т. д. Ну веома велики број женских иреступа иде на рачун клевеге и увреде частп. Кад завирнмо у нзвештаје угарских срескпх судова, видимо, да од 100 осуђених због ових кривица, скоро су 40 — женскиње. Томе се не треба чудити. Женскиње, која је због телесне слабости своје вазда било потиштено, нема средства да се брани. Јелен има бар брзе ноге да утече, многа бубица зелену боју да се сакрије међу лишће, човек има снагу, а жена је морала да се извешти у сузи, лукавству и — језику. Суза у њену оку поста сила, којој мушко не може да одоли, у лукавству је дотле дотерала, да ће и најглупља жена надмудрптп и изиграти најпаметнијег човека, а језик је изоштрила као мач. Кад се брани или наоада, њене увреде и клевете продиру као нож. У Србији, од неколико година овамо, јавне увреде које учине женскиње, хоће да се удвоструче, али поред свега тог, од сто јавних увреда иду само 7 на женску страну. У Србији је број преступа и злочина које женскиње учинп против нмаовине, крађе и т. д. доста мали, од 100 иде на њих 1*6. Лаке телесне озледе, које почини женскиње. тамо се за неколико година такође удвостручише, али им број не прелази 7 од 100. Тешке телесне озледе 4—5 од сто Ј) Међутим у Угарској, код среских судова, долазило је због крађе од 100 осуда 19 на женску страну, а исто голико и код лаке телесне озледе. Код тешке телесне озледе било је 1889. год. 8 од 100 на женској страни, што доказује, да је наш слаби женски пол већ прилично — „ојачао.“ Но себи се разуме, да на женскиње пада и некп део најтежих, најужаснијих злочина. То су уморства и убиства, изкршена које отроном, које другим средствима. Кад изузмемо оне отровиицеу о којнма је реч на другоме месту, (где је узрок У болешлшвој природи) онда морамо признати, да је код ве|| < гатигтнчкп годншњак крал.енпне Србије. Нрва година 1893.