Delo

Б Е Л Е Ш К Е :.()7 нрави вештачко еаће ? ("Овај је чланак прештампан у „Срнском Пчелару“, <'р. 6., етр. 91»Ј; ка4о се умеће у оквцре вештачко саће? Обе ове^књижцце корисне су по наше пчеларе. Нек^ су тонло препоручене. Свака стаје по 15 новчпКа. Пам^тно- Пазареиство. — Под овим натнисом ^аша Тонић штампао је у кљижпцу од 82 стране интересну политичко-економску студију. У кшизи расправља ова питања: Зашто наш свет цде у Назарене ? Које^зорао зем.виште назаренству ? Нануштеност српскога зем.ворадника. Паметно „Назаренство“. Кљижпца је штампана у штампарији д-ра Св. МилетнКа у Н. Саду. Стаје с поштарином 23 новчиКа. Растуривачп имају уобичајени проценат.ОораКамо пажњу нашега света, а нарочито свегитенства■, на ову корисну књпжицу. Кроз пустињу Сахару. — Милан Т. Бањанин — Миленко прииравник учитељски у Пакрацу штампао је позив на претплату на књпгу под именом „Кроз аустињу Сахару“, прпповетку из Сев. Африке. Из тога позива дознајемо: да је ово његова нрва с немачкога на српски прерађена и у неколнко прошпрена кљпга, да Ке бити готова до 1. апрп.та, да Ке имати до шес-т табакч и да сгаје за претплатнике „само“ 30 новчпКа. Добро Ке учинитп преводплац, ако стави на књизи име пшичево, кад нпје нашао ва вредно да то поменс и у иозиву на претплату. Не треба скривати оно што ваља знатн. Нова Хофманова нрпповетка. - Не знам да ли је од туђикских писаца нашој омладини ко боље познат од немачкога приповедача Фрање Хоч-мана који је кроз четрдесет година најоми.т.енпја лектира њена. Његове приповетке с моралном теаденцијом нашле су у нас доста и преводилаца и нздавач < и читалаца. Тако су на српском на пр. уг.тедале света ове његове приповетке: „Богат и сиромах“, „Васпиганпца", „Дете на Алпима“, „Дете на острву Хелголанду“. »Пнкино благо*, „Ко грепш, робје греху", „Каптал", „Коме Бог иомаже нико му ншпта ие може“, „Котарчица цвећа“, »Лоанго', „Мајсторија козе пасе“, „Нево.ва га дотсрала“, „Пешчани мајдан“, „Птичури, »Радња и Злато«, „Свако је своје среће ковач“, »Сирото Савојче*, »Старо добро доба*, .Трпен спасен*, „Школа патње“, „Што је дикла навикла" и т. д. Од ових неке и друго нздање доживеше. Недавно је онет изишла једна ХоФманова приповетка у нздању књижарнице браће Јовановића. Натпис јој је у српс-ком преводу „Чини добро па се не кај“. Иревео ју је Милан А. Јовановић Има 11-9 страна мале осмине. Језику у преводу пма.то бп се доста замерити; а ни на правоппс није довољно пажља обраћена. Требало би да књиге намењене омладпни и у том иогледу с.туже за узор. Стаје 35 новчића. О сеобн Срба иод Чарнојевнћем. У „Летоппсу Матице Српске*' књ. 183. стр. 16. штампао је д-р Каменко СуботиК *своју расправу „О идејн српске војводнне и народно црквенс аутономије на концу XVI! века‘\ 0 њој је, као и о осталим чланцима у том „Летопису4* писао реФерат Рад. Брховац у »Бранкову Колу* за год. 1895. стр. 507. изразивши се о СуботиКеву ч.тапку мало оштрије. Он га не сматра .добитком за нашу историјогрлФију, нарочито, гледајући на важност п озбпл.ност предмета, којега се пнсац латио“. Суд Врховчев изазвао је писиа, да саму расправу оштампа у засебну књижицу под имевом: „0 главној сеоби Срба под Арсенијем Ш Чарнојевићем н о првим српскпм привилегијама (168‘Ј,—1() 0.)“ <3емун на 8-ни, сгр. 53.), како би позванији изрекли праведнији суд. Свакако се треба одазвати же.ки ЈШШЧСВОЈ. Декамерон. Од ове лепе библиотечице изшнле су аета, шеста ц се,[.ма свеска. У нетој су поред завршегка Дикевсове приче „Црви веои још и ове: „Мати и кћи“ од Д. В. Григоровича, „Задатак- од А. Чехова, „Продеће и живот“ од Кота Мудлика, „Сеоска Студцја“ од Ернста Алгрена, „Госио1,а де ОтФеј“ од Носла Базана и „Мала Грета“ од АлФреда Хеденстјерна. У шестој су ове приче: ,,3латноока Марцела“ од Анатола Фравса, „Шта је, унраво, љубав“ од II. Н- Потапенка, „Растанак“ од Пвана Шчоглова, „Запад и Исток* од Н. А. Лухманова, „Лула“ од Арнада Берчика, „Први кукавичлук“ од Холгера Драхмана, „Присилна мпеа“ од II. С. Росегера и „Пуцањ у магли“ од Ј. Г1. Јакопсена. У седм ј су: завршетак .Такопсенове приче, Л. Толстога „Басне Смрти“ п Габријеле Прајзове „За завесом“. Овом свеском завршена је прва књига ове ингересне „библиотекеи, којој је уредник Јован Протић. У овој првој књизп има 50 прича, од којих је највнше руских (13), а најмање нољскнх, хрватских(У), холандских, грчких и финских (по једнаЈ; у љој су дал.е заступ.вене ове књижевности: Француска (са 7), енглеска, немачка, ма),арска н шнањолска (сл но 4), норвешка и шведска (са 3), чешка, талнјанска и данска (са ио 2). На овој првој књизи раднло је 17 сарадника. — II овом приликом скрсћемо пажљу чнталаца на ову „библиотеку“. Свеска стаје 20 новчића. И:з „СрбооЈ»ана“. — У „Србобрану** излазно је нкз чланака Синишиних под именом: .Д спомена на ватнкански сабор рпмске цркве 1869.—1870. год. ириликом папине енциклике: 8аЧ§ со&пНит уједно н одговср на пропагандшг „Балкан“ св. II.“; они су сада оштампанп и у кљижнцу која бројц 102 стране. Из „Босанске Биле-. — Оштамнане су из тБосанске Внлеи у засебну кљижицу баографске црте .Владике Гераси.ча Летрано-