Delo

Б Е Л Е III К Е г особљем. и то: Хамлета, Прииитомл.ену Злоћу, Ромеа и ЈуТ1нју и Отвла, Од о(?талпх аечерњнх представа: четири су оригинали („Иротекција14, „Неман,а“, гГ1алаичансде 11овине“ — даване о дваде етпетогодишн,ицн кп.ижевног рада пи. ца њнхова Д1»аго^ира>Брзака, 23 Фебруара, — „За веру“и'пДоооду“), шест с Франц^кога („Булинарови**, „Црни каиетан1*, „Уображени болесник“ — по новом преводу Богдана Ј. Поповића, „Иаризлије у Наланци*4 - к медија у четири чина, написали Иполпт Рајмонд н .Морис Ордоно, првп пут 18. Фебруара, „Мамзел Нитуши и „Воз за 1петњув77' два с немачкога („Ви.нем Тели и „Французн у Кинии) и једзн с мађарског („Агнеша'). Најбо.ни нриход од дневпих представа дале су представе: „Госпођа од Сен-гГропеаи (697 дин.) и „Звонар богородичне цркве“ (Ј>79 дин.), а најмање „Маркова сабљаи (152 динЈ. Од ванредних представа највише је дао „0тело“ 118('3 днн.), а најмање ,Припитомљена ЗдоћаО вал.а поменути, да су цене за ове представе оиле два пута веће. Од вечерњнх представа „Агнеша“ је овога месеца изишла с највећим приходом (535'50 динара). а „Булинарови“ ( 143‘бО динара) и „Иротекцијаи ('149'5;л) с најмаљим, П овога месеца дневне представе боље су с приходом но што су биле прошле године у месецу Фебруару. Вечерње представе у неколико с.у ипак горе с приходом но у Ф-ебруару нрошле годпне; истина нема ниједне представе с приходом пспод сго динара, као што је то било нрошле године у ово.ч месецу, али зато има само но једну представу с приходом више од нет стотина и од четири стотине, док је лане било иредстава не слмо с нриходом већпм од пет стотина динара, већ и с приходом већим од шест и еедам стотннл. О новоеадском позоришту за последн.их пегнаест годпна. — На основу одлуке главне скупштине новосадскога позоришта од прошле године оштачпан је у књигу „Пзвештај о стању п радњи српског народног позоришта за носледњих петнаест година од 1881.-2. до 1895.—6.“ од д-ра Л. Станојевића председника другатвенога. Уз овај извегптај штампан је п пзвештај управног одбора за 1895.-1896. годину, адоданаје и слика председникова. Нз тих извештаја вадимо ове иодатке: Ова позоришна дружина имала је 1881. г 14 мушких н 10 женскпх чланова, а сада има 15 мушких и 14 женских. Иа плате је глумачке издавала годишње 1881. 14.000, а сада издаје 20.900 ф. За петнаеет година заслужила је од представа 362(932 Фор. и 27 н., а потропшла 361.587 ф и 78. н. Највећн деФинит био је год. 1889 90 и 1895 6 ; тих година иде преко 1300 фојк; а никако га није било: 1881,2. — 1883 4., 1886 7., 1891 >. — 1892 3. ц 1894 5. Ове, 1894'5., био је су•фицит највећи,- преко три тисуће Форината. Позоришни фонд имао је 1881. год. 20 805 Г»71 Фор и 70 новч., а маја 1896. 48.957 Фор. н 73 новч. На гардеробу утрошено је 3298 ф. н 35 новч. Чланова „Друштва за срп. нар. позоршпте" има данас 134; дакле 143 више но у 1881. год. Кад се нрегледа бројно стање по местима, онда се види како много и много српско место у Војводини нема ниједнога члана, што је заиота за осуду. Пензиони фонд глумачки износи 1580 Фор. и 23 новч. ЛИЧНИ ГЛАСОВИ Т Милан С. Пироћанац.— Овај познати државник срнскн умро 2. овог месеца у Београду у 61. години свога живота, цосле дужега боловања. Покојни Пнроћанац родом је нз села Шугрина у пиротском округу, те се но том ц нрозвао ПироКанац. Стари су му, још, амо прешли, и у нашој борби за ослобођење уч -ствовалњ Учио се у Београ* ду и Паризу, а нешто и у Немачкој. По новратку с наука ушао је у државну службу, у министарство спољних послова, где је, доаније, бно и начелником тога министарства за владе кнеза Михаила. Кнез Михаило новеровао му је неколико важних политичких мисија По смрти кнеза Миханла преведен је у суд, и у суду је као председник првостепеног суда и као члан Касационог Суда провео доста времена. Био је и адвокатом. Покренуо је лист Шумадију, а, за тим, и Видело ставивши се на чело напредне странке, којој је био во1,а до јесени 1883. године. Бно је неколико иута министар, а после оставке Ристићева кабинета образовјо је крајем 1879. годнне владу иод својим председништвом из новоностжче напредне странке. После оставке 1883. Иироћанац се повукао од активне политичке борбе. Био је један од најодличнијих нравника у Србији. Иокојнн Пироћанац је у доцније доба изишао па јавносг н као нолитички ииеац. Написао је, о балканском питању, једну брошуру на Француском језпку, Ка реп1пки1е ћа1сап1рие, под исеудонпмом „Братимић“, а оснм тога и неколнко брошура на српском језику, од којих је једна, Наша завршна реч, нз Дела оштампана. Норед ових главније су му брошуре: Међународни иоложај Србије, Кнез Михаило и заједничка радња балкаиских народа, Белешке аоводом једне дниломатске нсторије и Историска Размишљања Овда чшда излазио је с. мишљењем својим о појединнм диевним иитањима и у политич листовима, под својим потписом, и од ових кратких састава нарочито је помена вредна његова енунцијацијаГо политици Ауетро-Угарске према Србији, која је скоро једновремено објављена у Сраском Гласу и Одјеку, као отворено писмо уреднику Срискога Гласа. Сви су му ови књижевни нослови од вредности, и као литерарни производи и као значајни прилози За расправу питања о којима говоре.